Sifra:Ljubav

16

Lijam

Posmatram je dok vesto se snalazi u kuhinji,svestan da ovo prevazilazi sve moje granice odnosa sa dosadasnjim devojkama. Samo je jedna bila ovako vazna i blizu mene samog. Mislio sam da nikad ne moze vise da se ponovi ta strast ali eto Ana je dokaz da moze.
Samo ta proslost je bila jedna od mnogih skretnica u mom zivotu koje su me naterale da zene smatra potrosnim materijalom i tako se prema njima ophodim.
Izneverila me je i sa sobom odnela ne veliku kolicinu novca vec i srce koje je tad bilo mlado i zaljubljeno.
Mada posmatrajuci Anu ona nije bila ni nalik Hani Berdus.
Bila je i po izgledu susta suprotnost od nje,a tek po karakteru da ne pominjem.
Divan joj je stan,nista preterano,a ni oskudno. Sredjen je i cist,sto je najbitnije.
-Ako hoces da se istusiras pre nego sto spremim dorucak kupatilo je na kraju hodnika slobodno se posluzi njime,donecu ti nesto od mog oca da obuces.
-Hvala ti,mogao bih.-dok je odlazila zeleo sam da cujem i ono sto je moje telo i prljave misli zelele da mi se pridruzi ali razumem da joj brat tu i moze svakog trenutka da se probudi i zatekne nas.
-Izvoli.-pruza mi sortc i majicu zaista moje velicine i zahvalivsi joj se zaputim se ka kupatilu.
Osecam svuda prijatan miris lotusa i magnolije. Ulazim ispod tusa i pustam hladnu vodu . Ritual koji volim i kojeg se ne odricem. Zamisljajuci je tu pored sebe telo mi je ponovo pred erupcijom. Zasto samo i obicna pomisao na nju me pali i dovodi do ludila.
Uzimam sampon koji je predpostavljam njen i nanesevsi ga na kosu preplavi me talas poznatog mirisa.
Ana....
Njen miris je na meni,voleo bi da je i moj na njoj. Da smo bar oboje obelezeni i nedostupni za druge.
Izasao sam i obavijen peskirom obrisavsi se i obukavsi se otisao sam do kuhinje. Pevusila je neku muziku dok je postavljala tanjire na sto. Miris raznih jela i svezeg peciva mi je ispunio nozdrve.
-Draga ovi mirise carobno. Treba li to pomoc oko neceg,samo da te obavestim nespretan sam u kuhinji ali zelim pomoci.
-Ne hvala,ali slobodno sedi.
Ispred mene je stavila omlet,slaninicu,mesnate proizvode, salatu,sir,i toplo pecivo.
-Ovo divno izgleda. Ako si se trudila zbog mene nije trebalo.
-Ovako je kod nas svakog jutra.-nasmejala se i poljubila me je brzinski dok je odlazila iz kuhinje.
-Bene pozuri ohladice se dorucak... Ne,ne zanima me mili moraces da se pokrenes.... Hajde imamo goste na dorucku...
Cujem kako se dere verovatno mali je tezak na ustajanju.
Sto me podseca da mene samog kad sam bio njegovih godina. Nasmejem se.
Ana ulazi u kuhinju pere ruke i sedne preko puta mene.
-Ne svidja ti se??
-Naprotiv cekao sam da svi sednemo i jedemo.
-Da te upozorim,mozda te zaskoci,jer Ben te prosto obozava.
Gromoglasno se nasmejem.
-Voleo bi da me i njegova sestra tako obozava.
Postidela se vidim po njenim uzarenim obrazima.
Taman kad je zelela nesto da kaze cula je trcanje iz hodnika dto je znacilo da uskoro necemo biti sami.
-Dado jel to stigla dada Sofija?- Ben je kao furija uleteo u kuhinju i kad me ugledao samo se prosto zaledio u mestu.
-Cao malisa. - nasmejao sam mu se,medjutim on je i dalje bio u mestu ukopan posmatrajuci me kao vanzemaljca.
-Dado jel to u nasoj kuhinji,za nasim stolom Lijam Koner?
-Aha.. -Ana se nasmejala,i vec sipala salatu u tanjir.
-Lijam Koner?
-Taj sam!!! -dizem ruke u znak predaje.
Prisao mi je i zagrlio me je. To je tako bilo neobicno,ali tako prijatno. Ja inace ne volim neznost ali ovo dvoje ce me skroz na skroz razmaziti.
-Otkud ti ovde i zasto mirises na dada Anu?-sad sam se ja sigurno postideo jer nisam znao sta da kazem,dok se Ana zagrcnula parcetom kifle.
-Tvoja sestra i ja smo jutros zajedno trcali u parku i posle me pozvala da doruckujem sa vama. A to sto mirisem na nju je zato sto sam se okupao njenim samponom.
Nisam siguran ali mislim da je Ana pronasla i postigla  jos jedan nivo postidjenosti.
-Jel ste vi zajedno?- upitao me je gledajuci u moje oci tim istim ocima kao sto ih  imam i ja.
-Jesmo. -odusevljenje mu se dalo videti na licu. Poceo je da skace po celoj kuhinji i da govori -Jes,jes,jes.
-Beene sedi i doruckuj. Moras i da se spremis da ides na trening. Nemam kad da te cekam kasnicu na posao.
-Dobro,dobro... Znao sam da ce moja sestra da ti se svidi. Ona je najbolja osoba koja postoji.
-Znam malisa.
Ben mi se smesi i pocinje da jede.
Iskreno prvi zalogaj me je odusevio. Izvrsna je kuvarica i dodatan plus kod mene.
Zvoni mi telefon kad sam zavrsio sa jelom.
Nepoznat je broj i javljam se.
-Haloo.
-Lijame, mnogo je proslo zar ne? - poznat glas mi je ispunio usi.
-Ti...
-Ja sam. Nisi me ocekivao? Steta sve ove godine neko te je budmim okom pratio.
-Sta hoces?
-Da razgovaramo.
-Nemamo o cemu.
-Ooo imamo i te kako.
-Zaista? O cemu?
-Dodji veceras u hotel Regan u 8 i cuces.
-Ti..
I spustena slusalica. Iskreno pored svega koliko se trudio da ne budem zver ovakve situacije me isteraju me iz takta.
Ana me posmatra zabrinuto,Ben vise nije na svojoj stolici.
-Izvini morao bi da podjem.- jedva izgovaram.
-Necu da se mesam,ali da li si dobro,bled si??
-Jesam... Ovaj.. dorucak je bio izvrstan. Ali moram da podjem desile se neke situacije na poslu.
-Dobro.. ispraticu te.- ustala je i krenula za mnom.
Na samom izlazu okrenuo sam se ka njoj,posmatrajuci brigu u njenim divnim ocima. Ne zelim da brine zbog mene.
-Ana hvala ti za ovo. Retko ko mi je ovako pokazao da mu znacim. Zvacu te.
-Uvek. Ako pozelis nekad s nekim da pricas o bilo cemu znas da sam tu.
Neka cudna toplina mi je preplavila telo.
-Hvala ti malena.
Spustio sam ruke na njene obraze i pomilovao ih. Ruke je podigla oko mog vrata i nezno me poljubila. Nikad ne bi pozeo da odem od ove carolije da ne moram. Ali setivsi se onog razgovora moram.  Prosto da bi imao buducnost moram da proslost zakopam.
Poljubivdi je jos jednom brzo,otvorio sam vrata i izasao.