Sifra:Ljubav

21.

-Sta si rekla?- pokusavam da svarim informaciju koju mi je upravo rekla.
Njena i dalje zanosna figura mi je prilazila.
-Rodila sam sina Lijame.-ispljunula je to tako nehajno da mi se ucinilo kao da iako je to tacno,ona bila zrtva. Da nije zelela to.
-Cije dete si rodila Hana? Moje sigurno nisi!-ako sam u nesto bio siguran to je da nije mogla da rodi moje dete kad sam uvek koristio zastitu.
-Lijame tvoje je dete. - povisila je ton.
-NE LAZI!!! - viknuo sam toliko glasno da je poskocila i udaljila se korak od mene verovatno svesna da bih mogao da je zadavim. Nisam znao kako mi je lice bilo iskrivljeno od besa ali sam bio siguran da je ona prebledela.
-Ne lazem te,ako hoces mozes da ga vidis, shvatices da lici na tebe.
Glavobolja koja se javljala mi je samo jos vise pritisak dizala u nebesa.
-Zasto bi ti verovao? A? Kao prvo mesecima si mi govorila da me volis,da zelis zivot s mnom,a posle si zbrisala sa torbom punom novca ne zelevsi ni da me udostojis razloga sto  si otisla. I sad posle toliko godina dolazis da mi kazes da imas dete. MOJE DETE!! Hana ponestalo ti je para zar ne?  Zato si dosla? Mogla si lepo da mi kazes,a ne da izmisljas price. Ajde pokazi mi malog,ako uopste postoji.- pokusavam da se smirim ali ne mogu. Svaki jebeni nerv mi divlja samo kad i pogledam lik zene koja je moje srce nekad davno iscupala iz grudi i bacila na pod nemilosrdno ga gazeci.
-Podji sa mnom. - rekla je odsecno i izasla ispred zgrade na letnji vecernji povetarac.
Izasao sam za njom. Gledajuci za njom kako odlazi do jednog crnog blindirnog auta samo sam razmisljao da li jos nesto moze da se desi . Otac,novinari,bivsa devojka i sve te negativne energije koje me odvlace od Ane i naseg buduceg zivota.
Otvorivsi vrata iz njega je izasao mali decak koji nije po godinama mogao imati vise od tri-cetri .Kako su mi se priblizavali pogled nisam mogao skloniti sa decaka koji je tako mi svega imao zaista moju boju ociju,moje crte lica i moj lik. Noge mi klecaju, preispitujem sebe i proslost i siguran sam da sam svaki put koristio zastitu. Ali dete... Dete je licilo na mene,a i godine su se na neki nacin poklapale.
Nemo zurim u dete nesposoban da kazem ili uradim bilo sta.
-Ovo je Lukas,tvoj sin.. sad valjda vidis da sam bila u pravu.
I dalje gledam u dete koje samo zuri u mene kao i ja u njega. Njegovi obrazi su isuvise bledi,deluje mi mrsavo u onoj sportckoj odeci.
-On nije moj sin,sve dok ne uradimo DNK!-odlucno izgovaram ali sto vise gledam u nevimo dete sve mi nekako to pitanje i izjava dekuje besmisleno. Mozda sam ipak napravio gresku.
- I sta ces da radis kad dobijes DNK koji pokazuje da je on tvoj?
Dobro pitanje.
-Onda ce ziveti sa mnom i mojom zenom i nikad mu nece nista faliti. Ja cu se postarati za to.
Lice joj se zarumenelo da li od besa ili neceg drugog ali njena reakcija na rec zena joj se nije svidela. Pa sta je ocekivala? Da cu patiti do kraja zivota?  Hhahaahhha  kako da ne. Kad malo bolje razmislim ona nije ni do kolena Ani i sad shvatim koliko sam bio slep s Hanom.
-Ozenio si se? -zaprepascenje se dalo cuti u glasu.
-Za koji dan odvescu zenu svog zivota pred oltar. Ako je on zaista moj sin trazicu starateljstvo i zivece sa nama. -kazem a nisam sveatan kako bi regovala Ana na to.
-Mog sina nece neka tamo da odgaja.-sikce gore od otrovnice
-imao bi privilegiju da ga tako divna zena odgaja,a ti htela ili ne htela bice tako. Izvini me sada idem na veceru koju mi je ona spremila.Oko DNK javi mi da resimo to. Mada kad se sve ovo okonca ne zelim te blizu svog zivota i mojih najblizih.
Ostavio sam je samu s detetom na prilazu. Bacio sam jos jedan pogled na tog decaka koji je  bio pljunuta moja kopija.
Ulazim u danasnji blindirani mercedes i umesto da odem kuci i osvezim se, idem pravac Aninoj kuci. Moram to da resim,jer sta cu uraditi ako ona ne zeli mozda potencionalno dete?
Mada poznavajuci Anu mislim da nece imati nista protiv. Ali opet ona je mlada devojka kako bi se izborila s dvoje dece? Ionako na nju je previse  tereta palo,da li jos  i ja da joj bacim dete.? Ako je moje naravno.Dok jurim ulicama stezuci volan  spreman da ga iscupam , samo lik deteta koji me od malopre gleda mi prolazi pred ocima. Stizem pred Anina vrata i pozvonim. Nakon nekog vremena izlazi mi najlepsi lik zene rascupane pundje ,veselih ociju i rumenih obraza. Prijatan miris vecere razlivao se hodnikom,mojim mislima... U rukama je je drzala vanglu i  muckalicu.
-Stigao si,malo si poranio ali nema veze,i kolaci ce uskoro biti gotovi.-njen osmeh mi se razlio telom.  To je zena za porodicu. To je zena koja ce svaki moj dan uciniti savrsenim. Bice moja duga posle kise i tmurnih dana.Kako da joj kazem za Lukasa? Najbolje direktno.
-Jesam mila... U plucima mi tezak vazduh.
-Jel se desilo nesto?- Sad me zabrinuto posmatra.
-Ljubavi brines me.. sta se desilo? Bled si kao avet.
-Ana... (Bolno je posmatram) mozda imam sina... Vangla koju je drzala u ruci je ostvila na komodi za ostavljanje kljuceva.
Sad njenim licem je preslo mlecno bela boja. Nepomicno stoji i posmatra me. Ne mogu da  je pogledam u oci koliko me sramota. Posle ko zna koliko cutanja i izbegavanja pogledao sam je. Da li to vidim razocarenje u njenim ocima? Tugu? 
-Podji za mnom.

  Usavsi u stan molio sam Boga da me ne izbaci iz istog kad joj ispricam drugi deo price o mom zivotu.