KUĆA NA DVA SPRATA || PJM || FF

"novo poglavlje u zivotu"

Proslo je i tih dva dana.Cinila su mi se tako duga.Ustala sam u 7h,a tamo treba da budem tek u 12h.Nisam mogla da spavam i ustala sam.Nisam se odmah obukla pa sam sisla u kuhinju u pidzamu.Ionako je tu uvek samo gospodja Park.Ali medjutim nisam bila u pravu.Tu je sedeo Jimin.Nisam znala kako da se ponasam kada sam sama sa njim.Posle toliko vremena.

Y/N:Dobro jutro.
Jimin:Dobro jutro.(rekao je mrzovoljno)
Y/N:Gde je gospodja Park?
Jimin:Ne znam,sada sam se vratio.
Y/N:Gde si bio celu noc?
Jimin:Tebe to ne treba da zanima.
Y/N:Samo sam pitala.
Jimin:Nemoj da pitas.
Pokusao je da prodje pored mene,ali se zamalo srusio.

Y/N:Smrdis na alkohol,pijan si.
Jimin:Wow,Kolumbo!
Y/N:Slomices se.
Jimin:Pa kao da je nekog briga.

Mislim u sebe mene je briga.Mene zanima kako si i gde si bio celu noc.

Y/N:Povescu te u sobu.
Jimin:Ti?Mene?Kako?
Y/N:Prebaci mi ruku preko ramena i drzi se.
Bio je tezak,ali sam ipak uspela nekako da ga odvedem do sobe.Celo vreme mi se igrao sa pramenom kose.Nisam htela da ga prekidam,ali smo onda usli u sobu.Bacio se na krevet i automatski zaspao.
Y/N:E bozee,sta uradi alkohol coveku.
Imao je jos uvek patike na nogama pa sam mu ih skinula.Pogledala sam ga jos jednom i rekla sebi:

Y/N:Sta ti se desilo?Zasto si takav?

Otisla sam doruckovala i vratila se da se spremim za fakultet.Gospodja Park mi je pozelela srecu i rekla:
Gospodja Park:Moze Jimin da te odveze?
Y/N:Nema potrebe,jos uvek spava.

Nisam htela da joj govorim da se vratio tek jutros i to pijan.

Cekala sam autobus i usla konacno.Vozila sam se nekih 15min i stigla.Videla sam prelepu,visoku zgradu ispred sebe.
U sebi je sadrzala vise delova.Kao sto se kaze umetnost.Tu je bio deo glume,pevanja,plesanja,slikanja,knjizevnosti i arhitekture.Ja sam bila na deo pevanja.Uvek me to privlacilo i odlucila sam da cu to upisati.

Ispred fakulteta je bilo puno ljudi.Novo poglavlje u njihovim zivotima.Neki su na zadnjoj godini,neki u sredini,a neki kao ja na pocetku.

Pogledala sam na sat i videla da je vreme da udjem.Nasla sam na vratima svoje ime i ime profesora.Broj ucionice nije pisao,pa sam gledala unaokolo ima li neko da trazi istu kao i ja.Prisao mi je jedan decko sa osmehom.

Chan:Trazis nesto?Nekoga?
Y/N:Ja sam na deo pevanja,ali ne znam u koju sam ucionicu.
Chan:Koja slucajnost.I ja sam na taj deo.Ali nasao sam ucionicu.
Y/N:Stvarno?
Chan:Daa,pitao sam tu nekoga i rekli su mi.
Y/N:Idemo onda.
Chan:Inace ja sam Chan.(pruzio mi je ruku i nasmejao se)
Y/N:A da izvini bila sam u zbrci,ja sam Y/N drago mi je.
Chan:Drago je i meni Y/N.