KUĆA NA DVA SPRATA || PJM || FF

"selidba"

Dan na fakultetu je prosao kao i inace.Chan je bio cutljiv,ali ne znam zbog cega.Jimin me je cekao ispred i dovezao me kuci.

Jimin:Konacno.
Y/N:Sta si ti radio dok me nije bilo?
Jimin:Dosadjivao se.
Y/N:Gde je gospodja Park?
Jimin:U kuci.Za dva-tri sata dolaze ljudi sa kamionom da raznose stvari.
Y/N:Sigurno ima jos nesto da pakuje.Idem ja da joj pomognem.
Jimin:Hajmo.

Otisli smo kod nje i videli smo je u sobi.Stavljala je jos neke stvari u kutije.

Jimin:Mama,treba li ti pomoc?
Gospodja Park:Stigli ste deco?
Y/N:Jesmo,mozemo li da vam pomognemo?
Gospodja Park:Ne treba,skoro sve je gotovo.Ostali su jos ovi ramovi da se stave u kutije.
Y/N:Stavicu ih ja.

Uzela sam da stavljam ramove i kutiju.Nije ih jos puno ostalo.

Gospodin Park:Jeste li gotovi?
Gospodja Park:Jesmo,kada dolaze?
Gospodin Park:Rekli su za 10min.
Jimin:Tako brzo?
Gospodin Park:Izgleda.

Culi smo sirenu ispred kuce.Jimin i njegov tata su nosili kofere i torbe,a nas dve neke lakse kutije.
Nisu imali previse stvari,brzo smo sve odneli.

Gospodin Park:Pa mi idemo deco,a vi se cuvajte.
Y/N:Hocemo,cuvacemo se.
Gospodja Park:Bice mi cudno bez vas.Svako jutro.Ali dodjite,dolazicemo i mi kod vas.
Y/N:Naravno,ovo je vasa kuca.
Jimin:Ne brinite se,cuvacu i sebe i Y/N.

Izgrlili smo se i onda su oni seli u auto.Kamion ih je pratio da bi znao gde treba da ostave stvari.
Svirnuli su nam jednom,i mahali nam iz kola.Mi njima takodje.Nestajali su kroz ulicu kako su se udaljavali.

Videla sam ga da mu je zao.Roditelji su mu.Koliko god godina da ima,falice mu.Ali nisu daleko,odlazice kod njih.Dolazice kod nas,vidjacemo se.

Y/N:Jesi dobro?
Jimin:Jesam,jesam.Hajmo u kucu,hladno je.
Y/N:Znas,bice cudno bez gospodje Park.Gospodina Park sam jedva ponekad i vidjala,ali ona.
Jimin:Da,bice cudno.
Y/N:Da je ne vidjam svako jutro kada ustanem.Da mi govori da te probudim i da si spavalica.
Jimin:Bar nece sad niko da mi govori spavalice.
Smejao se.
Y/N:Ja sam tu.Nece biti spavanja do kasno.
Jimin:Bas nikad?
Y/N:Vikendom mozda.
Jimin.Bas ste darezljivi.

Kuca je bila nekako prazna,ali nadam se da cemo se naviknuti na to.

Jimin:Sta cemo da radimo?Tek je 18h.
Y/N:Da zovemo drustvo kod nas za promenu?
Jimin:Stvarno,nisu nikada ovde dolazili.Zovi ih.

Otisla sam da ih zovem i svi su se nacrtali tu u roku od pola sata.Dolazili su jedno po jedno i sa svima smo se izpozdravljali.

Namjoon:Imas lepu kucu.
Jimin:Hvala.
Jin:Znaci vas dvoje ste sada sami tu?
Y/N:Da.
Tae:Nece vam biti problem sada.
JK:Sta cete raditi?Ja bih pukao od dosade.
Jimin:Ti?Pa ti bi uvek nesto radio.Ti nemas mira.
Tae:Istina.Kada smo ziveli zajedno,to je bio haos.
Y/N:Zasto?(smejala sam se)
Tae:U tri ujutru bi na sred sobe izvadio ceo sator i tu bi spavao.
Jimin:Zasto si to radio?
JK:Jer ne mogu da spavam u krevet.
Jimin:Ko normalan to radi?
JK:Ja?

Prasnuli smo u smeh svi.

Tae:Onda Lisa cuvaj se.Imace tako nekih svojih momenata.
Lisa:Za sada je dobar,ne radi nista sto ne treba.
Y/N:Jennie nam je cutljiva,a i Hobi.Zasto?
Jennie:Spava mi se.
Hobi:I meni isto.
Y/N:Zasto?
Oboje:Ustali smo rano.
Hobi:Bio sam u skoli do 4 ujutru.A probudio se u 8.
Y/N:To je bas zestoko.
Jennie:Kod mene nije nikakav problem.Vec sam celu seriju pregledala.Sve tri sezone.Zavrsila sam ujutru u 7,a vec u pola deset sam trebala da budem na noge.

Bili smo tu jos malo.Onda su odlucili da idu jer se Jennie i Hobiju spava,a i sutra imaju posao.

Ispratili smo ih i ostali sami.Odneli smo case i tanjire u kuhinju i odmah ih oprali.Ako bi ih ostavili do sutra tu bi ostali.Niko ih ne bi oprao.

Jimin:Hoces sada da spavas?
Y/N:Ne spava mi se jos uvek.
Jimin:Tek je 21:30h.Idemo kod mene u sobu.
Y/N:Ali...
Jimin:Nema ali,rekla si kada budemo sami da ces da spavas kod mene.