Cinober

I

| Prošle su, ne tako duge, četiri godine ali rana još uvek nije postala ožiljak. |

,,U koliko neko ima nešto protiv ovog braka, neka odmah kaže ili neka zauvek ćuti "

<𝑎𝑙𝑎𝑟𝑚>

(𝟎𝟔:𝟓𝟓)

𝗟𝗮𝗿𝘀 : *budi se* Šta to...*gasi alarm*
[ Voleo bih da mogu zaključati svoju dušu u snovima ponekad...]
*ustaje*
[ Danas je jedan od ,nadam se lepših dana. Ona dolazi na razgovor za posao u firmi u kojoj ja radim tek par meseci. Možemo biti kolege. ]

| Upoznao sam je dve godine pre toga, na maturskoj večeri. Njene amber oči, duga kosa boje jeseni i haljina nijanse tamnog ametista su mi ostali urezani u sećanje. Od tada, čujemo se često. Reklo bi se da smo bliski prijatelji.|

𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[ Koračao sam ka kapiji "Guldregn", firmu krasi visoka crna ograda i dvorište sa drvećem oblikovanih krošnji. Prvih par dana na poslu, zaista me je oduševljavao izgled eksterijera ali danas moje oči vide i nešto lepše. Svega par metara ispred mene, još hoda i sama. ]
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 :
[Koraci iza mene polako su postajali glasniji i brži. Brzo sam prepoznala umorne uzdahe dobrog prijatelja. ]
*okreće se* Kasniš. *smeje se*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : H-hej...ne kasnim...Smena mi počinje za 10 minuta.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Zar mi nećeš poželeti sreću?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Svu sreću ovoga sveta, zaista.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Haha.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *daje joj ružu* Za prelepu gospođicu.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 :
[Crna ruža tamna poput njegovih očiju izraženog mirisa.]
-,,prelepu" *smeje se* Mislila sam da me vidiš kao prijatelja. Hvala ti...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da...želeo sam ti nešto re-
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : *prilazi* Evo, doneo sam ti kutiju za ručak.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Zamalo da zakasnim.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Imamo još 8 minuta...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Hvala ti. Oh, zaboravila sam. Ovo je Kenet, moj...dečko.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : D-dečko...? Haha, drago mi je *pruža ruku* Lars Volter...Nisam znao da imaš dečka...
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Kenet Lindberg. Astrid, šta ti je to u ruci?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ruža, valjda te toliko služi vid.
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : *daje joj kutiju za ručak* Srećno mila.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Vidimo se kasnije.
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Doći ću po tebe.
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[Ovo je jako...neprijatno. Poljubio ju je u čelo i konačno otišao.]
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Hoćemo li?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : D-da! Am...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Večeras se selim u zgradu do tvoje.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : mogu te voziti, trebaće nam manje vremena tako.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Hvala ti. *stavlja ručak i ružu u torbu* Ne znam kako bi izgledalo da se tamo pojavim sa ovime u rukama.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Razumem te...Nego od kad imaš dečka i zašto?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Baš si direktan. Ne znam, krenulo je spontano, ovog leta.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Baš mi je drago.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Nešto mi ne govori tako.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Je li tebi drago?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Čudno je to malo. Ne osećam se dovoljno opušteno pred njim.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : E to mi je već zaista drago.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Prestani.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *otvara kapiju* Posle Vas.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *ulazi* Hvala.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *ulazi*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : A šta je sa tobom? Jesi li konačno našao devojku?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zamalo.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ma stvarno?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da ,da. Neki mogu pronaći, neki moraju ukrasti.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Žene nisu predmet, znaš?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Samo se šalim. Ja ne kradem, ja zaslužim.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Mi moramo promeniti temu...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *otvara vrata* Tvoja kancelarija bi trebala biti preko puta moje u koliko te prime. Sada idi na prvi sprat kod direktora.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ti si kao atlas za firmu!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne..samo znam gde se nalazi koja prostorija...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ne kvari moju misao, Volter.
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[Ovo mogu nazvati najgori dan u svom životu.]
*zatvara vrata* Srećno.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Hvala! *odlazi*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *ulazi u svoju kancelariju* Papiri...Zašto ovoliko papira, baš danas?
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : *kuca*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ako se ne zoveš ,,smrt" ne moraš ulaziti.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : *ulazi* Smrt na usluzi!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *smeje se* Šta hoćeš?
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Obezbeđenje mi je reklo da si posebno neraspoložen danas.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : A ti si došla da glumiš dvorsku ludu?
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Ne budi nepristojan. *sedne preko puta njega* Ušao si sa nekom devojčicom. Nije te valjda naljutila?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Za početak, nemam pet godina i ne, nije me naljutila.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Ona je nova?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Pa u koliko je prime.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Odlično, ionako imamo premalo žena ovde.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da, prema meni se ponašaš kao da sam tvoja ,,koleginica iz komšiluka za trač".
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Kad smo kod toga. Odakle je znaš?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Moj prijatelj.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Znaš da ću iskopati sve što mi ne kažeš.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zauzeta je.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* A to tebe muči!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Draga Ingrid, imam puno posla za danas pa bih te zamolio da se premestiš sa druge strane ovih vrata. Zatvori pri izlasku.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : *ustaje* Kada završi razgovor, poslaću je kod tebe da ti ispriča.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Hvala ti.
𝗜𝗻𝗴𝗿𝗶𝗱 : Srećno sa tim. *izlazi ; zatvara vrata*
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[Naporno...Sat vremena proveo sam za jednim papirom od 77 koje imam obaviti do kraja dana...]
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *kuca*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zauzet sam.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *ulazi* Jedna devojka mi je rekla da dođem...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Nisam znao da si ti. *ustaje* Kako je prošlo?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Sada smo kolege!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Čestitam!
[Savršeni osmeh, poželeo sam je zagrliti ali sam ipak odustao od namere. ]
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Počinjem raditi od sutra. Kada ti završavaš smenu?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Čim završim papire...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Smem li ti pomoći?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Nema potrebe.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Volela bih da se uhodam pre prvog radnog dana.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *pretražuje papire* Evo. *sedne* Ovo je najlakši pa mislim da ćeš se snaći. *daje joj papir*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *sedne preko puta njega* Uvek se ponašaš kao da sam malo dete...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Od nečega se mora početi. Idi postepeno, ako se snađeš daću ti sledeći. Pa i meni je u cilju da ovo završim što pre.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Baš mnogo papira ima tu...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Samo trebaš potpisivati i pečatirati sa prve strane. Sa druge pregledaj spisak cena i odgovaraj na upitnik.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Naučila sam spisak cena. *uzima olovku*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *smeje se* Već?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Nemam vremena za gubljenje. *stavlja naočare*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da, pretpostavljam.