Cinober

III

| Nisam puno pogrešio. Na putu nazad, u kolima, atmosfera je bila i više nego ugodna. Ne mogu se tačno setiti o čemu smo pričali ali sećam se njenog osmeha. Skoro kao da jeste moja. |

𝗟𝗮𝗿𝘀 : *otvara vrata automobila*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *izlazi*

|Stali smo između zgrada i odlučili da tu sačekamo jutro jedno pored drugog. Bilo je sveže i strujao je izrazito hladan povetarac. |

𝗟𝗮𝗿𝘀 : Hladno je, nećeš ući?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Čekam.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Šta čekaš?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Prvo naredno svitanje. *smeje se*
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[ Nisam odmah razumeo šta je htela reći ali sam se ubrzo setio svojih reči od pre par sati. ]

| Približio sam je bliže sebi i žudeo za poljupcem, no nisam želeo da narušim njem lični prostor niti bih voleo da bude tip za prevaru. Umesto usana ,poljubio sam je u čelo dok me je upijala pogledom kaleidoskopa. |

𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ipak ne?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne, ti...kada više ne budeš bila zauzeta, dopustiću sebi takav luksuz.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Tu je svitanje, trebam li čekati naredno?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Odbrojavaj ih i nećeš ni primetiti, a već ću moći da te držim bez trunke savesti. *pušta je* Vidimo se.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : A kada?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ujutru. Pre posla.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Imaš neke obaveze danas?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da, hoću da popijem sedative i prespavam do sledećeg jutra. Želiš sa mnom?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Da spavam...pored tebe?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *klima glavom*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Neki drugi put.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ideš kod dečka posle?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Verovatno...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Želim vam lep raskid, uskoro.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Uskoro. *vraća se u zgradu*
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[ Da li je to "da"?]

𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : [ Da je bio ovoliko otvoren sa svojim osećanjima, ranije, prema meni, ne bih gubila vreme.]
*ulazi u stan*
[Mislila sam da sam zaključala..]
-O-otkud ti?
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Bilo je otključano kada sam došao.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Kada si došao?
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Brzo nakon što sam završio obaveze. Oko 2 ujutru.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Aha. *skida jaknu* Nisi me mogao pozvati?
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Ugašen ti je telefon. Mislio sam da ćeš ranije doći.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *proverava telefon* Aha...
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Kako si se vratila? Nije bilo prevoza do malopre.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Lars me je dovezao.
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Znam, video sam vas kroz prozor, ljubavi.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Nismo imali ništa.
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Nije bilo daleko od toga.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ali se nije desilo. Prekini me gledati tako.
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : Samo sam hteo da te sačekam da budem siguran da si dobro. Izgleda da ne moram brinuti kada je on tu. *otvara vrata* Čujemo se.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ne moraš ići sada.
𝗞𝗲𝗻𝗲𝘁 : *smeje se* Čujemo se. *izlazi*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Pijun. *prevrće očima*
[ Ne javlja se na pozive. Šta znači ,,čujemo se" ako ga ne mogu kontaktirati..? Nisam ga htela prevariti...niti sam to uradila ]
*oblači jaknu ; izlazi*
[ Premorena sam.]
*ulazi u zgradu pored*
[ Deveti sprat...Ušla sam u lift i izašla na devetom spratu. Otključano. Nas dvoje zaista ne vodimo računa o stanovima. ]
*ulazi*
[ Pronašla sam ga na kauču, spava, znam jer sam proverila puls. Pored sebe drži jednu praznu kutiju sedativa i još jednu punu koju sam uzela i popila je na njegovom krevetu u spavaćoj sobi. Savršen sastanak, zajedničko spavanje u dve različite sobe.]

(𝟎𝟔:𝟓𝟓)

𝗟𝗮𝗿𝘀 : *gasi alarm*

𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 :
[Probudili su me njegovi koraci. Kada sam ustala, sačekao me je pored kreveta sa šoljom tople čokolade. ]
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Mogla si reći da ćeš doći.