Cinober

IV

|Nisam je uspeo kontaktirati. Sledećeg ponedeljka, na poslu sam saznao da je otrvorila bolovanje od pet dana pa nisam gubio vreme posle smene.|

𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 :
[Legao je na zvono kako bi me naterao da otvorim vrata i ušao sa kesama punih voća i kupovnih supa.]
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Rekli su mi da si se razbolela...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Dobila sam temperaturu i odlučila da bi najpametnije bilo da ostanem kod kuće na par dana.
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[ Nisam siguran je li obučena, umotana je u mantil i u njenom stanu je pretoplo. ]
-Vidi se.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Podočnjaci?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *klima glavom* Zašto mi se ne javljaš?
[ Uzela je kese i odnela ih u kuhinju nakon čega smo seli na kauč u dnevnoj sobi.]
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ne javljam?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Na mobilni.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Pospane noći uz pratnju insomnije, brza hrana, moja dnevna doza interneta i druge stvari koje sam trebala rešiti pa nisam uspela. Gašenje telefona činilo se kao dobar prvi korak.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Isključi internet. Ne možeš gasiti telefon kada znaš da brinem.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Nisam razmišljala.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Dobila si temperaturu jer si pokisla verovatno, ne?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Lekari kažu da je to sve na nervnoj bazi.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Nešto sam...loše uradio?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Kako si zbunjen...poljubila bih te da sada nisam pod temperaturom.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Pa smem li ostati dok ti ne bude bolje?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : To zvuči kao nova obaveza za tebe i-
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Pomoći ću ti.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Znam, zato i kažem. Nemoj se cimati, mogu i sama.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ma ne možeš. Uvek sam dolazio da te čuvam kada se prehladiš.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Sve do pre par meseci.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Imao sam posla i...selidba, nisam mogao biti toliko blizak za ljudima. Sada sam tu i ne možeš me se otarasiti.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Da, a? Takođe. Hajde diži se i skuvaj mi čaj.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Limun i med?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Da, da.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Vama na usluzi.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Hvala ti.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Više mi se dopada kada mi naređuješ.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Rekoh ti da ustaneš i doneseš mi taj čaj!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Odmah!

|Temperatura joj se povećala pre večeri, a i energija joj je opala. Sa druge strane,rekla je da se oseća odlično, ništa je ne boli i normalno razgovara.|

𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zar nećeš otići da spavaš? Nećeš ozdraviti dok se ne naspavaš.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Hoćeš i ti sa mnom?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne, ja ću u dnevnoj sobi.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Onda neću spavati.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Sad ćeš me ucenjivati?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 :
[ Osmehnuo mi se i podigao me obema rukama.]
-Mogu sama!
[Prišao je prekidaču i ugasio svetlo u dnevnoj sobi te me je odneo u spavaću i spustio na krevet ,pažljivo kao da sam sačinjena od šećera. Nogom sam šutnula vrata i zatvorila ih.]
-Vidi, zatvorila su se. Moraš ostati.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ostaću dok ne zaspiš.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : A možeš me i držati budnom.
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[Glasno se nasmejala, rekao bih da joj temperatura malčice muti razum.]

| Još uvek se mogu setiti opekotine koju mi je nanela svojim vrelim usnama pod visokom temperaturom i toga da sam bio isuviše slab da je odvojim od sebe.|

𝗟𝗮𝗿𝘀 : Goriš...

| Na uvo mi je vrelim dahom prošaputala sladunjave reči. Nisam se mogao prepustiti iz straha oko njenog zdravlja. Bila je neobična i zabrinjavajuća.|

𝗟𝗮𝗿𝘀 : Čekaj, čekaj.
[Sklonio sam njenu ruku sa dugmeta svoje košulje i spustio je da legne.]
-Pogoršaćeš svoje zdravlje. Treba ti odmor .
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Odmorna sam...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *stavlja ruku na njeno čelo*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ruka ti je ledena.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Uvek je ali sada je tvoja glava vrela. *ustaje* doneću ti obloge i onda ćeš spavati.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *prevrće očima* Kao otac da mi je došao u posetu.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne izmotavaj se.