Cinober

II

| Trebalo mi je vremena da priznam sebi da to nije bila najbolja ideja tada. Njene reči su me možda malo trgle iz moje zone komfora. |

𝗟𝗮𝗿𝘀 : *udara pečate*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *kuca*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Slobodno ali imam puno posla pa nemoj dugo.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *ulazi* Hej...*smeje se*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ti si, e pa za tebe imam vremena.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *zatvara vrata* Završila sam svoj posao pa sam poželela da ti pomognem.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne bih odbio pomoć ali ne moraš žuriti.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *sedne* Deluješ...raspoloženo, za razliku od jutros.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Oprosti. Nisam bio kod kuće juče i jedva da sam otspavao.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Nisi ljut na mene?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne, naravno. *smeje se*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Dobro je. Uplašila sam se jer smo se udaljili ,a sada kada radimo zajedno i živimo jedno do drugog nadala sam se da ćemo moći ponovo da se družimo kao ranije.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Želeo sam završiti ranije sa papirima kako bih te sačekao da te pitam da li bi izašla sa mnom večeras?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ti mene zoveš na sastanak?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Pa sad...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *gleda ga*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Pa drago mi je da više ne razmišljaš o toj L koja te je povredila.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : L?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ingrid mi je spomenula da si u petak pokušao da se nagutaš lekovima zbog neke devojke na L.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne, haha. Zaista, nema žena u mom životu na takav način. Izmislila je to da ne bi iznosila moju privatnost.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Aha...dakle nisi utučen oko toga?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne, haha. Imao sam probleme sa...roditeljima. Klasika.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Mislila sam da se više ne čuješ sa njima?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da, desi se.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Dakle, zoveš zauzetu devojku na sastanak?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : A zauzeta devojka pristaje na sastanak?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Da ali to je prijateljski sastanak.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zašto je onda bitan tvoj status?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *prevrće očima* Daj mi te papire.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *smeje se*

| Tog trenutka okrenuo sam novu stranu sa potpuno novim poglavljem. Šta sam mogao izgubiti? Jedino što imam je posao i stan ,trud oko nje nema veze sa tim tako da je kocka bačena. Nasmeje me sećanje na taj dan i pomisao da konačno mogu biti srećan. Valjda je u redu biti mlad i glup.|

(𝟏𝟓:𝟎𝟐)

𝗟𝗮𝗿𝘀 : *otvara vrata zgrade* A, vidi, dečko te već čeka.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Da, a? Uvek me čeka.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Drago mi je da ja nemam tu obavezu oko neke žene.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Zaista si pomalo neprijatan, to nije obaveza već dobra volja.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da, da. Idi sada, čekam te u 20h ispred tvoje zgrade, sada čekam Isaka da završi.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Vidimo se onda. *odlazi*
𝗟𝗮𝗿𝘀 :
[Tako je budalo, samo ti laži sebe da ne želiš da ona buda tvoja obaveza. Možda nekad i poveruješ.]
𝗜𝘀𝗮𝗸 : *izlazi* Dobro je...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Rekoh ti da neću pokušavati ništa.
𝗜𝘀𝗮𝗸 : Zašto si uopšte pokušao?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *pokazuje ka Astrid*
𝗜𝘀𝗮𝗸 : Tako znači...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Umesto toga ću poslušati Ingrid i izvesti je na večeru.
𝗜𝘀𝗮𝗸 : Ingrid ti je tražila da je vodiš na večeru?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ma ne, tražila mi je da vodim Astrid.
𝗜𝘀𝗮𝗸 : Ali ona se tamo iza kapije ljubi sa-
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ššš, ne moram znati.
𝗜𝘀𝗮𝗸 : Da, kako god...

(𝟏𝟗:𝟓𝟗)

𝗟𝗮𝗿𝘀 : *proverava vreme*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *izlazi* Oprosti mi ako kasnim!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Baš na vreme, nisi morala da žuriš.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Hoćeš da se vratim pa da me sačekaš još pola sata?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *smeje se*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Samo se nadam da idemo kod tebe u stan. Premorena sam da bih išla u restorane.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Znam, zato sam i spremio hranu kod sebe. *otvara vrata zgrade* Posle Vas, mlada damo.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ne preteruj. *ulazi* Koji si sprat?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Deveti.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : I ja sam deveti.
[Čim smo ušli, kroz prozor njegove dnevne sobe uočila sam prozor svoje spavaće sobe, kako su nam zgrade jedna do druge.]
-Ah, moja soba. *pokazuje kroz prozor*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zaista? Čudno što to nisam znao ranije.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Pretpostavljam da ne provodim puno vremena u sobi.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : A, da, ipak si non stop kod momka u stanu.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Još mi reci i da me uhodiš.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Da te uhodim, znao bih i kada se tuširaš, a ne gde ti je soba. *izmiče stolicu*
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *sedne*
[Deluje napeto. Nije prvi put da dolazim kod njega, svakako prvi put od kako živi ovde. Obično je dosta opušteniji i obično ne koristi sveće mirisnih nota kada sprema večeru.]
-Želiš da pričamo o nečemu?
[Postavio je bolonjeze i seo preko puta mene upijajući me pogledom između raja i pakla. Ne mogu razumeti da li je srećan ili tužan.]
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Za sada, ništa konkretno. Ne želim da ti postane neprijatno.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Daj, toliko puta si bio tu za mene. Uvek ću biti uz tebe. *sipa pastu u tanjir*
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Koliko je ozbiljna ta vaša veza?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ah, već odatle krećemo...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zato sam i rekao da ne želim pričati sada o tome.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ne, nije mi neprijatno zaista. Iskreno ne mislim da je naročito ozbiljna veza. On je divan, ali se osećam...kao da smo stranci koliko god da se poznajemo.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Zar ne zaslužuješ bolje?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Bolje? Ne razmišljam o tome. Nisam toliko razmišljala o vezama.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Možda bi konačno mogla početi.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Znaš da sam do sada svaki put bila škola za njihove buduće. Svakom momku.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Možda ako...raskineš sa njim i ne znam...budeš konačno moja, situacija bude drugačija.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : *smeje se* Dobro, možda mi ipak jeste malo neprijatno.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Samo se šalim...ali tu sam ako ikada budeš poželela tako nešto.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Držim te za reč. *smeje se*
[Konačno se atmosfera malo vratila u normalu, osim činjenice da je isuviše direktan.]
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ne dopada mi se to što te ne mogu ni pokušati da te poljubim sada.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ha?!
𝗟𝗮𝗿𝘀 : *smeje se* Opusti se. Neću ti prilaziti.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Zašto si tako direktan?
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Ma šta mogu izgubiti?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Da...
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Voleo bih da mogu.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : Ispravi me ako grešim ali mislim da si popio.
𝗟𝗮𝗿𝘀 : Želiš i ti?
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗶𝗱 : N-ne hvala!