Zabranjena (Završena)

19.

Uzbuđeno se spremala za izlazak. Stavljala je maskaru, a ruke su joj se blago tresle, što zbog toga što ponovo izlazi s Filipom, što zbog činjenice da će ga upoznati sa svojim najboljim prijateljima. Zabine ga već zna i imao je priliku da malo popriča sa Tomasom i Holgerom ono veče kad ga je uhvatila na sastanku s novinarkom Nikol, a sad će tu biti svi oni i uvek brutalno iskreni Štefan i vickasta Laura. Zna da im može poveriti život, zato je i bila nervozna. Šta ako oni vide nešto što ona do ušiju zacopana i omađijana ovim divnim čovekom ne vidi?

Nema šanse, ponovila je nekoliko puta. Glupa nisam, kao pre par godina. Sad znam vrlo dobro šta želim i s kim i zašto spavam.

„O-la-la, za koga si se tako sredio?" oteo joj se uzdah kad ga je videla u ogledalu. Stajao je na vratima u crnim pantalonama i crnoj košulji zavrnutih rukava i s prva dva dugmeta otkopčana.

„Za tebe, naravno", mirno je odgovorio. „Za koga ti nosiš tu preusku haljinu?" odmerio ju je u jednostavnom ljubičastom materijalu koji joj je pokrivao sve od ramena do kolena.

„Nemaš pravo ništa da kažeš jer sam prilično svedeno obučena večeras. Mislila sam da ne privlačim pažnju, a onda se ti pojaviš tako." Zakačila je velike srebrne minđuše.

„Samo sam hteo da idem uz tebe."

Okrenula se i odšetala do njega, a potom spustila poljubac na usne mu. Osetio je ukus breskve sa njenog ruža i poželeo da nastavi da je ljubi. „Savršeno idemo jedno uz drugo", šapnula je, „šta god da nosimo", završila je poljubac ugrizavši ga za gornju usnu, „ili ne nosimo."

Nasmejao se stegavši je za butinu, već jedva čekajući da se vrate.

*

Jedva se suzdržao da je ne drži za ruku kad su izašli iz kola, pogotovu kad su ušli u bar i zaputili se ka stolu za kojim su ih njeni prijatelji već čekali. Kretala se ispred njega, među masom tela, mnoge glave, muške glave, okretale su se za njom i balavile, video je, i svim silama se upregao da im nasilno ne zatvori te vilice. Možda je sve ovo loša ideja. Priđe li joj ko, nije siguran da će moći da se suzdrži, a da ne ubije Boga u njemu. Šta ti je, Filipe? Nikada nisi bio ovako ljubomoran, motalo mu se glavom. Radi li se o tome da te je strah ovih mladića ili je samo u pitanju činjenica da nikada nisi bio sa ovako divnom i kompletnom devojkom i sad te je strah da ti je neko ne otme? Šta god da je, naterao se da istera te posesivne misli i posveti joj se, kao i njenim prijateljima jer im je za ovo veče dužan, zato što im omogućuju da budu zajedno u javnosti.

„Dobro, Filipe, je l' te ova lujka ne navodi da piješ previše pre i posle utakmica?" pitao je Štefan kad su se smestili i nazdravili prvim pićem.

Svi su se nasmejali, a Filipu je bilo drago što je ovaj mladić odbacio onu titulu treneru koju gotovo svi koriste u razgovoru s njim. Inače mu prija, oseća da je autoritet, ali u ovoj situaciji osetio bi se samo starijim od njih, a to nije hteo.

„Kad si već pomenuo, primetio sam da mi se ormarić s alkoholom brže prazni otkako sam je upoznao", odgovorio je na šta je usledio novi talas grohota.

„Očekuj da nastavi još brže. Bauerovi vole vino."

„Upravo, kad se nađu s mojima, bez sedam-osam flaša veče se ne završava", reče Holger.

„Možda je u tome tajna njihovog uspeha", odgovori Filip. „Mada, kad treba da se ide na posao, nema tog vina koje će Hajdi ujutru naterati glavobolju."

„Takva je bila i na fakultetu", reče Laura. „Svi bismo se zapili do izlaska sunca, a onda par sati kasnije Zabine i ona pojave se na predavanju kao da ništa nije bilo, dok mi neki zelenimo i povraćamo u pauzama." Ponovo se stolom prolomio smeh.