Zabranjena (Završena)

40.

 „Hajdi, srećo, kako si?" začula je majčin umilan glas i sve barijere su popustile.

„Mama, trudna sam", rekla je pre nego što se rasplakala. „Blizanci su, i prestravljena sam. Srećni smo, i jedva čekamo, ali se bojim, tako se plašim da neću znati šta da radim."

Ana je vrisnula podsetivši Hajdi na Laurino skičanje kad je njoj saopštila vesti. „Pile mamino, ovo su divne vesti! Nisi mogla ništa lepše da mi kažeš!"

Hajdi je laknulo. Znala je da nije pogrešila. „Tako mi je žao što smo krili od vas, ali nismo smeli da vam kažemo, nismo znali kako ćete reagovati. Strah me je bilo da vas stvarno zauvek izgubim", glas joj se prelio u jecaj i iz nje je nezaustavljivo lilo sve što ju je mesecima tištilo. „Jednu bebu i nekako mogu da prećutim, ali od dve će mi srce prepući."

„Polako, draga. Jesi li to sad saznala?"

„Jesam, ispred ordinacije sam."

„Gde je Filip?"

„Na treningu. Nisam htela da ga povedem jer sam se ugojila ko prasica i bilo me je sramota, pa sam htela da pitam doktora, i eto o čemu se radi."

„Mišu moj. Jesi li dobro? Možeš li sesti u taksi i dovesti se? Ako ne, doći ću po tebe."

„Dobro sam. Gde da dođem?"

„Kod nas, ljubavi, naravno."

Prošla ju je jeza straha. „Ali, tata..."

„Neće njemu ništa smetati", a onda je Ana odmakla slušalicu s lica. „Arnolde, postaćemo i zvanično starci", povikala je. „Bićemo baba i deda ne jednom, nego dvama unučićima."

Hajdi bi sve dala da je mogla da vidi i čuje očevu reakciju, ali samo joj se Ana ponovo obratila. „Idem da mu ponovim, mislim da nije svestan šta je čuo, a ti samo dođi."

„Hoću, važi, ali Filip..."

„Nek dođe i on. Kad se pojavi, videću da li ću mu iskopati oči ili čestitati. Do tad ne znam."

Nije baš ohrabrujuće, ali sad više nema izbora, mislila je Hajdi, zaglibila se u ovo, treba da nastavi i izvuče se.

*

Kad je Filip na telefonu video više propuštenih poziva, a potom i poruku Dođi kod mojih mame i tate, preznojao se, obledio i pripala mu je muka. Šta li se sad desilo? Da nije pričala s njima i oni je opet u nešto ubedili? Da se nije nešto desilo sa bebom? Šta ako plod nije u redu i sad svi njega krive? Šta ako u njihovom slučaju razlika u godinama igra preveliku ulogu i ne mogu imati zdravo dete? Šta ako je zbog svega toga odlučila da ga ostavi i već se vratila roditeljima?

Nije hteo da vozi, ali nije ni uspeo uhvatiti taksi, te je ipak seo za volan i tresućih ruku i nogu upravljao sve do kuće koju je nekad redovno posećivao, a sad joj bio stranac, čak neprijatelj. Ustrčao je stazom i zalupao na vrata. Ana je otvorila. „Gde je Hajdi? Je li dobro? Je li sve u redu?"

Nije mu ništa odgovorila. I ona je bila zbunjena videvši ga posle toliko vremena. Ipak, prepoznala je na njemu onog starog Filipa, prijatelja koji ih voli i poštuje, i koji se sad promenio, na bolje, koji čak se može reći cveta, i znala je da je to od ljubavi prema njenoj ćerki, i od njene ljubavi prema njemu, i od dve male ljubavi koje joj rastu u stomaku.

Nije izdržala i obesila mu se oko vrata. „Tako mi je drago zbog vas, toliko da sam na sve zaboravila čim sam čula vesti. Čestitam."

Srce mu je toliko preplavila dragost na njene reakciju i reči. Snažno ju je stegao i gotovo odigao od poda, udišući miris njene kose i doma koji je toliko puta posetio. „Hvala ti, Ana. Nedostajali ste mi", rekao je tiho. Oči bi mu zasuzile da nije video Arnolda kako im prilazi.