Šarmantno Posesivna 🔚✔️

7 poglavlje

Kakva sramota.
Mogla sam, naravno, pristati na ono što mi je nudio. Igrati se s vatrom, biti mu još jedna sočna poslastica u jelovniku. Znala sam da mu bila prolazna i nije me to toliko izbacilo iz kontrole nego to što ja ne mogu da se držim podalje od njega.Deron Hunt nije mi bio ravan. On je opasan, na onaj način da mi srce treperi kada se nađem u njegovoj blizini. Ne smem da mislim da je on nešto više od zgodnog komada. Zatvorila sam oči i progutala ogromnu knedlu.  Nije sve u redu! Pokušala sebe ubediti da će sve proći. Deron je od mene želeo samo telo, osvojiti me poput dobrog sklopljenog posla i onda preći na nešto novo i sveže. Žudela sam da osetim njegovo telo na svom, više sam bila sigurna da ne smem dopustiti da se to dogodi. Nikada više! Neću se, njemu, niti bilo kome, predati na takav način i uživati u čarima jedne noći.

„ Hej, šta se dogodilo?", gospođa Harris me uhvati za podlakticu i privuče sebi. „ Dobro si?"

„ Naglo sam otvorila vrata kancelarije gospodina Derona i sudarila sam se i tako prosula kafu po meni", slegnula sam ramenima.

„ Jel te peče?"

„ Poprilično", potpuno sam zaboravila na taj mali bol u predelu stomaka.

„ Ako želiš možeš kući, nema potrebe da ostaješ u takvom stanju", pokazuje ka širokoj košulji koja je na meni. „ Slušaj, mala. Nije da ja stvaram neke predrasude, niti je moje da se ja mešam, ali daću ti jedan savet: nemoj se uplićati u vezu sa šefom jer se to nikada neće završiti dobro", glas joj je strog. „ Draga si mi, izuzetno si pametna i odlična u svom poslu - ako ljudima dopustiš trač, uvek će te pamtiti kao jednu od onih koja širi noge za poziciju!"

„ Gospođo Harris, među nama nema ništa, niti će ikada biti. Samo sam se popekla kafu i gospodin Deron mi je dao svoju košulju."

„ Dovoljno te je videti u ovoj košulji i sve će biti jasno. Sačekaj u mojoj kancelariji, ja ću ti doneti torbicu" učinim ono što mi je rekla, čekam u njenoj kancelariji. Sramota me je što je ona uopšte pomislila da se krešem sa šefom.  Nakon što mi donese torbicu u žurbi napuštam firmu. Stanem kod prve apoteke kako bi kupila kremu protiv opekotina.

Ostatak dana provedem izležavajući se na udoban krevet. Taman me je hvatao san, kada me je iz dremaže trgla zvonjava na telefonu. Skočila sam s kreveta i počela kopati po torbici kako bih napokon pronašla telefon. Na ekranu je bio ispisan meni nepoznati broj.

„ Halo", javim se.

„ Šećeru", odgovorio je poznat glasan, njegov glas. O, moj, Bože. Taman sam povratila iz njegovog intenzivnog nasrtaja.

„ Gospodine Derone, ako nema veze s poslom, onda ne treba da me zovete! Jel zovete svakog posle posla?", najbolje da budem gruba i sasečem u korenu.

„ Želeo sam da ti čujem glas", glas mu je senzualan. „ Želim da te vidim!"

„ I hoćete na poslu", jedva sam disala.

„ Hoću da te vidim", ponovio je ovoga puta dosta snažnije.

„ Možda si navikao da dobijaš šta želiš, pa želiš da ti budem još jedna u moru igračka, ali to se neće dogoditi jer među nama nema ništa obostrano. Seksi si, privlačan, znaš da imaš seksići koji se širi poput otrova i prži kožu. Svestan si sebe. Želim da me ostaviš na miru. Nadam se da ti je to jasno!"

„ Nemaš pojima šta ću sve učiniti da nekoga dobijem. Dakle, smatraš da se ne računa što uporno bežiš od mene i teraš me da te lovim. Bežiš jer ti dozvoljam! Smatraš da se ne računaju tvoje vlažne gaćice i kako drhtiš ispred mene? I sada, slatkišu, dočekao bi me potop jer te pali moj glas. Ako misliš da ćeš od mene pobeći grdno se varaš", sklopim oči, previše je za mene intenzivno. „ Reci mi ono što želim da čujem.. Koliko te privlačim?"