GREŠNI ANĐEO

8. Plašim se

Kasija

Ostatak radne nedelje je prošao prilično mirno u poređenju sa početkom. A večeras je Kseniji prvi radni dan u kazinu i pozvala me je da dođem. Radovala sam se tome i taman sam planirala šta ću da obučem, kada me je iznenadila menstruacija.
Ne bi to bio problem da se ja prvog dana ne rastajem sa životom od bolova. Tako da sam joj javila da nažalost neću doći.

Jebiga, pusto žensko...

Kostadin

Okej, još jedno uobičajeno veče u kazinu. Za sada je sve mirno. Ksenija počinje da radi danas, pa su pretpostavljam ona i Adrijan kod Ognjena u kancelariji. Idem i ja da joj poželim dobrodošlicu.

Kako sam se približio vratima primetio sam da su odškrinuta i da Ognjen nešto galami. Šta li se dešava?
Priđem još bliže, ali rešim da ne uđem odmah već da prvo oslušnem malo o čemu pričaju.

- Dobro. Zadržite ih tu dok ja ne stignem! - opet viče Ognjen.

- Šta se sada desilo? - pita Adrijan.

- Vojinov sin se opet potukao sa nekim momcima! Poludeću od tog malog više života mi. Kako da ga pazim iz senke kada bih mu najradije udario dve tri vaspitne da se opameti!

- Misliš kao što je Vojin svojevremeno udario Kostadina? - nasmeje se Adrijan.

Ma šta kog đavola oni imaju sa Vojinovom decom? Kakvo čuvanje iz senke? Nije valjda da Ognjen ima nekakav dogovor sa tim matorcem? Čuo sam da je umro skoro...

- E baš tako. Moram da idem odmah to da rešim. Ti objasni Kseniji sve kad dođe iz toaleta i izvini joj se u moje ime. I nadam se da ništa nisi pominjao Kostadinu o ovome, kao što smo se dogovorili? - kaže Ognjen Adrijanu.

Znači tako. Ponovo to rade kao i kada smo bili mlađi. Uvek je Kostadin najgori, a oni se super slažu.
Mangupi pokvareni!

Iznerviram se u sekundi i izletim iz kazina kao furija.

- E, kad vam Kostadin predstavlja toliki problem, onda nećete znati ni gde je ni s kim je! - gunđam sebi u bradu besno i odlazim do svog auta na parkingu.

Ali gde sada da odem? S kim da se potučem? Da zovem Mateju i Niksija?

A onda mi na um padne Kasija i setim se njenih reči ''Ako i ubuduće nemaš kome da se izjadaš, možeš slobodno da dođeš kod mene''. A setim se i da sam se zbog nje zarekao da se više neću tući. To je to dakle. Idem kod nje.

Kasija

Taman sam se lepo okupala i obukla omiljene pidžame, spremila kokice, našla film koji ću da gledam i samo što nisam spustila guzicu na krevet trgne me zvono na vratima.

Pogledam u sat 23:33.
Ko bi to mogao da bude? Prilično je kasno.

Odem do vrata i otvorim, umalo ne tresnuvši dupetom o pod kad sam ga ugledala.
On sav tako doteran i u punom sjaju, a ja kao neka jadnica bez šminke, sa punđom na glavi i u pidžami koju sam kupila na dečijem odeljenju.

Bože, ima li te?

- K Kostadine? Otkud ti ovde u ovo doba? - upitam ga napokon.

- Pa rekla si da dođem slobodno kod tebe ako ne budem imao kome da se požalim... - uzdahne i pogleda me nekako setno.

- A to? U redu, izvoli. Osećaj se kao kod svoje kuće. - pustim ga unutra i zaključam vrata.

Šta li mu se desilo? Izgleda baš tužno...

- Izvini ako sam te u nečemu omeo. Pošla si na spavanje? - odmeri me.

Tako je pobratime, sad me odmeravaj kad ni na šta ne ličim!

- Ne, nego sam dobila i sve me živo boli, pa sam se raskomotila i spremila da gledam film. - slegnem ramenima.

- Auć. Onda duplo izvini. Ako ti smetam otići ću. - pođe prema izlazu.

- Ne ne ne. Sedi tu. - položim dlan na njegove grudi i vratim ga unazad. - Rekla sam ti da dođeš kada god ti zatreba, tako da ćemo sada malo da se družimo. - nasmejem se.

- Hvala ti. - nasmeje se i on.

- Izvoli udobno se smesti i reci mi čime mogu da te poslužim?

- Ne treba ništa ako ti nije dobro.

- Ma hajde, za toliko mogu bar neko piće da ti sipam.

- Ne pijem alkohol. Najčešće guaranu, ali sumnjam da imaš to.

- Hahaha e pa znaš šta? Imam je. Slučajno, jer ja više volim ultra energy. Ali nisam ga našla onog dana u marketu, pa sam uzela guaranu. - govorim mu dok odlazim do frižidera.

- Odlično. Pozitivno sam iznenađen sada. - smeška se.

- Izvoli. - pružim mu limenku i smestim se do njega u krevet.

- Je l' hoćeš da se ja pomerim, pa se ti lepo namesti kako si navikla? Da ti bude udobno.

- Ne ne, taman posla. - gledam ga i pitam se da li je stvaran.

- Hoćeš da prebaciš noge preko mene? Kako ćeš tako zgrčena da sediš?

Je l' on to mene zajebava?

- Mmm pa ne znam... Da li će tebi biti zgodno tako? - gledam ga zbunjeno.

- Ma naravno. Ništa ne brini. Daj. - uhvati me za listove i prebaci moje noge preko svojih butina. - E tako.

- Jaoj zaboravila sam flašu sa toplom vodom! - udarim se preko čela.

- Šta će ti flaša tople vode?

- Stavim je preko stomaka i to mi ublaži bolove. Znaš, zbog toplote... - pokazujem mu rukom donji deo stomaka preko pidžame.

- A da stavim ja tu svoju ruku? Možda može da posluži kao grejno telo?

Zatrepćem par puta, ne znajući šta da mu na to odgovorim. Sve više me iznenađuje.

- Je l' ti odgovara ovako? - spusti svoj dlan na moj stomak i čeka da mu odgovorim.

Ne da mi odgovara, nego bih te sad zaskočila ovde samo tako!
Uh zagorela sam baš puno izgleda.

- Mhm. - odgovorim mu kratko i zadržim pogled na njegovim očima, koje iz nekog razloga ni on nije sklanjao sa mojih.

Bože, toliko je savršen fizički. Visok, preplanuo i zgodan. A svi ti ožiljci čine ga samo još više atraktivnim.
Mada sam to odavno već znala. Ono što me plaši je njegova ličnost. Pojma nisam imala da ima i ovu nežnu i osećajnu stranu. I plašim se...

Plašim se da ću se zaljubiti.