GREŠNI ANĐEO

11. Drago kamenje

Kasija

Toliko smo se dugo ljubili da nisam ni primetila kada smo zaspali. A probudila sam se u njegovom zagrljaju i nisam mogla da sakrijem osmeh kada sam to shvatila.
Iste sekunde sam rešila da mu se za sve zahvalim jednim finim doručkom.

...

Odlučila sam se za klasiku koju svi vole.
Tost sa pečenicom i jajima, preliven kačkavaljem. Uz to šopska salata i jogurt. A da se zasladimo napravila sam nam smoothie od mog omiljenog voća.
Sve je spremno, samo još da Kostadin ustane. Nekako mi je žao da ga budim, jer ne znam ni da li je mogao lepo da se naspava.

Priđem laptopu i pustim neku muziku da slušam dok ga čekam.

A ti si, ti si, ti si kao Bog
Pola grada te je imalo
Pola grada te sanja

A mili, mili, mili, mili moj
I prevara i nevera si
Jure te kao da si od zlata

Teku otrovi, doktori ne znaju što
Moja bol odbija antidepresive
U noć bi mi legao ko Dom Perinjon
Večeras loš tvojim imenom se piše

I ne mora da mi kaže niko
Znam ja da si probisvet
I nema potrebe da lažeš ti
Koliko i da li voliš me
Ja nisam znala da se tako dobro ljubiš
Ti dođi da mi sudiš
Tim usnama od rizika
Ne, ja nisam više mala
Al' ponovo bih pala
Na oči boje viskija.

- Eh sad, probisvet? - pojavi se Kostadin na vratima kuhinje i prokomentariše moj izbor pesme, verovatno misleći da je posvećena njemu.

- Hah, ne odnosi se pesma na tebe. - nasmejem se pomalo nervozno, jer mi je previše seksi sa tim jutarnjim glasom i jedva imam vazduha u plućima.

- Ne? A ovaj deo ''ja nisam znala da se tako dobro ljubiš''? - priđe mi i zarobi me između radne površine i svog tela.

- Khm. Okej, možda samo taj deo. - odglumim osmeh i šetam očima levo desno, ne znajući gde da gledam.

- Kasija, čega se plašiš pa ne smeš da me pogledaš u oči? - upita me, podižući kažiprstom moje lice ka svom.

- Ja? Ne plašim se ničega. Samo mi je malo čudno. Nikada nijedan dečko nije prespavao kod mene... - kažem mu iskreno.

- Čak ni onaj idiot sa prstenom?

Odmahnem glavom i blago se nasmejem.

- Hah, znači u nečemu sam ti prvi? - razvuče kez i dodirne me nežno prstom po nosu.

- Hahaha kao da je bitno. Hajde da jedemo. Ohladiće nam se tost. - izvučem se nekako iz njegove klopke i odem do stola.

- Ti si spremala? - upita me i priđe i on.

- Mhm. Nadam se da će ti se dopasti. Izvoli. - nasmejem se učtivo.

- Hvala. - pogleda me i sednemo da jedemo.

Bilo mi je previše simpatično da ga gledam kako jede sve sa užitkom.
Presladak je.

Kostadin

Budim se i najpre shvatam gde sam, a onda i da nema Kasije. Iako je svud oko mene njen miris. Ali to je logično, jer je ovo njena soba. Ustanem, obučem se i umijem, a onda se uputim ka kuhinji odakle dopire predivan miris hrane i zvuk muzike.

Zastanem kada ugledam Kasiju kako se lagano njiše u ritmu, okrenuta leđima ka meni.

Nisam verovao da ću ikada za neku devojku pomisliti da je savršena, ali Kasija to zaista jeste...

A onda naglas otpeva deo pesme i rešim da joj dam do znanja da sam tu.

...

Davio sam se u predivnom doručku koji je spremila i skoro da nismo reč progovorili dok nismo sve pojeli. A onda mi je palo na pamet da je detaljnije ispitam o tom glupanu njenom bivšem, koji je ovakvo blago odbacio.

- Khm, a ovaj... Taj prsten koji ti je bivši tražio da mu vratiš... Ne kapiram u čemu je fora. Ima neko posebno značenje? Zlatan je, šta?

- Da li je zlatan ne znam, ali ima jedan ogromni žad na sredini i baš je lep. Mislim to je bio poklon meni. Koliko nisko treba da padneš da tražiš bivšoj devojci da ti to vrati? - gleda kroz prozor i shvatam koliko joj je krivo.

- Rekla si da ti ga je tražio kako bi njime zaprosio novu devojku. - nastavljam sa ispitivanjem.

- Da... Kao to im je porodični prsten i majka mu je tražila baš njime da zaprosi tu neku Evu. - preokrene očima uz ironičan osmeh.

- Ako ništa drugo bar si se uverila da je dečko totalni debil i da nema potrebe da patiš za njim.

- Ma... Ne patim ja za njim. Samo mi je krivo što sam ispala toliko glupa. Mislila sam da me zaista voli, da ćemo ostariti zajedno... Ali bolje što je sada otkrio svoje pravo lice, nego da je čekao da budemo u braku.

- Tačno. Nego reci mi, kada si poslednji put izašla u neki klub?

- Pff ja? - zasmeje se.

- Da, ti. - gledam je očekujući odgovor.

- Iskrena da budem ne pamtim. Nisam ti ja neka klaberka. - smeje se i dalje, odmahujući glavom.

- Hajde idućeg vikenda da izađeš sa mnom i mojim društvom? Zvaćemo i Adrijana i Kseniju. Ognjen to ne voli, pa njega nećemo.

- Hahah ti si lud! - zasmeje se zabacivši glavu unazad.

- Zašto? Hajde, moraš da živneš malo. A znam da dobro igraš, video sam te malopre. - uporan sam.

- Jaooo kao Kseniju da slušam, majke mi moje. - ne skida osmeh sa lica, a ja pogled sa njenih očiju.

- Ne idem odavde dok te ne ubedim. - zavalim se u stolicu i prekrstim ruke na grudima.

- Hahaha ma nemoj? - ustane i nadvije se preko stola ka meni.

- Ja sam ozbiljan. - ustanem i ja i prinesem svoje lice na milimetar njenom.

- E baš da vidim kako ćeš da me ubediš. - nakrivi blago glavu i već znam da to radi kada me izaziva.

- Evo sad ćeš da vidiš. - zaobiđem sto i uhvatim je za nadlaktice, pripijajući je uza zid iza nje.

Pogledam je u usne dok oboje otežano dišemo i već sledeće sekunde je ljubim, što ona vrlo spremno dočekuje. Hvata me za potiljak i sve više privlači k sebi, a ja je jako stegnem oko struka.

Uh, kakav će ovo vatromet da bude kada se konačno desi neizbežno.

Ma kakav žad? Ja ću ti kupiti rubin! Iako znam da bi u mom životu ti bila vrednija od bilo kog dragog kamena.