GREŠNI ANĐEO

30. Ni u ludilu

Kostadin

Ostatak večeri sam izbegavao da gledam u Kasiju, jer sam obećao i sebi i njoj da ću joj se skloniti sa puta ako više ništa ne oseća prema meni.
Večera se završila, pa ona i njeni roditelji polaze kući. Adrijan i Ksenija ih ispraćaju, a ja ostajem sa Ognjenom.

- Ne želi da čuje za tebe? - upita me.

- Ne želi. - uzdahnem.

- Šta da ti kažem? Ovoga puta si zaista gadno zasrao. Ona je tada meni priznala sve i ohrabrio sam je da ti kaže šta oseća. Ali ti si pobegao kao najveća pička i dugo sam osećao krivicu što sam je baš ja na to naterao. Iako me je uveravala da ja nisam ništa kriv. Sada bajo moj... - potapše me po ramenu - ...snosi posledice svojih postupaka.

Spustim pogled poraženo i okrenem se da odem u svoju sobu. Dosta je bilo interakcije sa ljudima danas. Teško mi je da od mrtve tišine koju sam imao odjednom počnem ponovo da se krećem u gužvi. Zatvoriću se u svoju sobu i pokušati da odmorim. A sutra je novi dan.

...

- Kuc kuc. Može li se? - Ksenija proviri glavom na mojim vratima.

- Khm. - uspravim se u krevetu. - Može naravno.

- Došla sam da ti ljudski poželim dobrodošlicu, malopre nisam mogla zbog svega. - kaže uz osmeh i raširi ruke da je zagrlim.

Ustanem odmahujući glavom i svijem je u zagrljaj. Toliko je malena da ne mogu zamisliti kako će narednih meseci u njoj rasti još jedno ljudsko biće.

- Otkud to da me grliš? Mislio sam da ćeš mi prisloniti nož na vrat čim me ugledaš, zbog svega što sam uradio Kasiji. - odaljim se od nje.

- Pa najverovatnije bih to i uradila da si se vratio ranije. Ali sada nema potrebe. Kasija te je prebolela i to mi je najbitnije. Više ne predstavljaš nikakvu opasnost po nju. - nasmeje se sitno, a mene zapeče u grudima.

Pa manje bi me ranila da si mi zarila nož u vrat, nego što si mi ovo rekla.

Mislio sam da Kasija možda blefira, ali kad mi i Ksenija kaže da me je njena sestra prebolela, onda verovatno i jeste tako.
Jebiga...

- Da... Pa kako si ti? Nemaš one trudničke mučnine?

- Nemam hvala Bogu. - smeje se.

- Ksenija... - gledam je kučećim očima. - Ja... Nije mi bila namera da je povredim.

- Ali svejedno jesi.

- Znam... - prođem nervozno rukom kroz kosu i sednem na krevet. - Mislio sam da će joj biti lakše da me preboli ako odem odmah, dok se još uvek nije mnogo vezala.

- Čekaj ti si od starta znao da nemaš osećanja prema njoj, a ipak si je iskoristio? - podigne obrvu.

- Ne ne ne. Nisam ništa znao i nisam je iskoristio. Ta noć je za mene bila nešto najposebnije u životu. - gledam je prodorno.

- Zašto si onda otišao?

- Zato što sam se plašio da ću i nju da sjebem kao i sve do sada u životu. Plašio sam se da ću je prevariti ako uđemo u vezu. Jer ja sam takav, uvek pokvarim sve što je dobro.

- Otišao si da bi nju zaštitio? - sedne pored mene.

- Da. Smatrao sam da je bolje tada malo da pati nego kasnije mnogo kada nešto zabrljam. A zabrljao bih sigurno, znaš me kakav sam. - trljam čelo nervozno.

- Razumem te. I ja sam nešto slično uradila tvom bratu kada sam se udala za onog psihopatu. Mislila sam da ga tako štitim od sebe. Ali iako sam tada smatrala za sebe da sam loša, bila sam svesna da me Adrijan menja na bolje. I vidi gde smo sada. Vereni i čekamo bebu. - uhvati se za stomak i sitno se nasmeši.

- Hoćeš da kažeš da je trebalo da znam da ne bih ništa zasrao, jer sam se pored Kasije menjao na bolje? Da je trebalo da ostanem i samo budem sa njom?

- Da. To hoću da kažem.

- Ha! Pa džaba mi sad to. Ona sada ne može očima da me gleda. Ali sam sam kriv i zato neću da se žalim. - ustanem nervozno sa kreveta.

- Hoćeš da ja popričam sa njom?

- Ne! Ni slučajno Ksenija. Prebolela me je i hajde da je pustimo na miru, da joj ne diramo stare rane. Može?

Ustane i ona i priđe do mene.

- Ja sam ispao grešan prema njoj i samo ja zaslužujem da patim. Tačka kraj.

U tom momentu osetim njen slabašni zagrljaj oko svog tela i suze mi zamute vid.

Nemoj slučajno da plačeš pičko! Ni pod razno.

- Ti si zapravo jedan veliki dobri meda, kome je potrebno puno zagrljaja. - mumla dok me i dalje ne pušta, a ja krišom brišem vlažne oči.

- Sve će proći i sve će biti dobro na kraju. Znaš kako kažu ''ako nije dobro znači da nije kraj''? - kaže i odalji se da me pogleda.

- Da, znam. - klimam glavom.

- Idem ja sada da odmaram, a i ti se opusti. Biće svega, mlad si. I znaj... Drago mi je što si se vratio. Falio si.

- I vi meni. Svi ste mi falili. - odgovorim joj tiho.

- Vidimo se onda. - namigne mi i ode.

Dakle to mi je lekcija za ubuduće. Koliko god da se stvari čine teškim uvek treba ostati i suočiti se sa njima. A ne pobeći i čekati da se reše same od sebe.

Kasija

Zatvaram vrata stana za sobom. Ostavljam torbu i ključeve od kola. Skidam sat, minđuše, ogrlicu. Sve to radim usporeno, jer u mislima nisam ovde. U mislima sam kao i mnogo puta do sada... Sa njim.

Zaljubljen sam u tebe Kasija... Glavom mi odzvanjaju njegove reči od malopre.

Ne brini. Samo sam tvoj... Zatim krenu i reči od one večeri u njegovom apartmanu.

Važno je, jer ti... Jer ti zaslužuješ da bude posebno... Zatim i reči iz teretane kada je zahtevao da to uradimo u njegovoj sobi.

Ostavljao si utisak savršenog muškarca za mene... Samo da si mi tada rekao svoja osećanja. Sada mi ne znače ništa. Ni u ludilu ne bih ušla u vezu sa nekim zbog koga sam toliko patila.
Ni u ludilu.