Sjaj Krvavog meseca (Završena) - I Knjiga

11. Dobrota zamrznuta zlom

„Nama je bitno da mi dobijemo ono što želimo, Arseniose", izjavila je Klarisa mirno, iako se u njenom telu gradio strah od demona koji je stajao pred njom.

Sama njegova pojava, uterala bi strah u kosti čak i najhrabrijem vojniku, za koga se smatra da se ne plaši ni velike crne zveri. Arsenios koji ih je podlo posmatrao, u sebi se radovao dugo očekivanoj pobedi. Konačno će moći da se osveti vladarima Omnie za ono što su mu uradili pre nepunih šesnaest godina.

„Dobro, onda. Moramo izvršiti ritual, pretpostavljam da želite da vam magija bude skrivena", njegove oči, predstavljale su savršeni odraz muka, patnji i vriskova svih njegovih dosadašnjih žrtava. „Ne zaboravite da zauzvrat želim kćerku kralja Diona i kraljice Inodee. Ona je jako važan deo mog plana, u kome ćete i vi učestvovati."

„Zašto Vam je ona toliko bitna?!", Upitala je Pantea, nesvesno povisivši ton svog glasa.

Arsenios ju je presekao pogledom, oštrim i hladnim, poput žileta. Klarisa je njegovu opasnu reakciju shvatila kao znak da Pantea ne bi trebala da priča. Uhvatila ju je za ruku i jako je stisla, tako da je Pantea od bola koji joj je stvarala majčina ruka, stegla zube. Odlično, Pantea! Pred tobom i tvojom majkom stoji demon koji vas može da lakoćom ubiti, a ti viči na njega. Stvarno si ispala pametna!, Ironično je pomislila u sebi, osećaj krivice je stegao njenu dušu. Mislila je da neće dobiti odgovor od Arseniosa, ali uprkos njenom očekivanju, on joj je dao odgovor na postavljeno pitanje.

„Samo osećam da njenim venama teče nepripitomljena vatrena magija, koju odavno nisam video, a potrebna mi je. Želim je", rekao je mračno, dok mu je po umu strujao momenta, kada je ta ista devojka vatrene kose i smaragnih očiju, uspela da uništi njegove Darkuse uz pomoć drevne magije, takozvanog "Plamena šume".

„U redu", Klarisa je mirno klimnula glavom. „Možeš nam podariti magiju. Ipak, ja želim da zauzmem mesto kraljice, a Pantea mesto princeze u zamku severne Omnie. Obećavam Vam, dobićete Aleurionu kada budemo uzele presto, imam jedan pakosan plan na umu. Ali, za njega mi je potrebna crna magija i magija kraljevske porodice Feliktus."

„Mogu vam podariti magiju kraljevske linije Feliktus, ali za to će mi trebati nešto što pripada pravom članu porodice Feliktus. Krv, pramen kose, nešto što poseduje njihov DNK", reče Arsenios zlobno. „Moraćete da mi donesete to. Uveče, za vreme bala, sastaćemo se ovde. Kada krvavi mesec zauzme svoje mesto na modrom nebu. Očekujem vas u devet sati, nemojte kasniti. Ako vam bilo kada zatrebam izgovorite moje ime i ja ću doći, ali znate naš dogovor. Nemojte me razočarati, jer se to neće dobro završiti po vas."

Klarisa i Pantea su prazno buljile u njega, dok im se po glavi mešale svakojake misli. Hladan vetar učinio je da im se koža u startu naježi, primetile su da Arseniosa više nije bilo nigde na vidiku. Pomislile su da sanjaju, ali kada su videle prstenje na svojim rukama, shvatile su da greše. Napravile su pakt sa đavolom, koji nikada neće moći da bude poništen.

* * *

Aleuriona je uzela parče papira i tanko pero koje je umočila u mastilo, a zatim njime počela laganim pokretima ruke da ispisuje slova koja su se potom pretvarala u reči, a na kraju i u cele rečenice. Ostavila je pero na stolu i krenula da duva u njega, kako bi se što pre osušilo. Želela je da pozove jednu posebnu osobu na bal, koja joj je mnogo značila. Čim bi pomislila na njega, srce mi krenulo da joj kuca u ubrzanom ritmu, a sva krv da struji niz njene obraze, davajući im ružičastu boju. Nije znala zbog čega se to dešavalo, ali je bila sasvim sigurna da joj taj topao osećaj prija. Čim se mastilo na papiru osušilo, laganim pokretima svojih tankih prstiju, savila je papir i ubacila u jednu od koverti njenog oca, koja je imala pečat da grbom Feliktusovih na sebi. Trebao joj je način kako da pošalje to pismo magijom, stoga je uzela jednu od knjiga koju joj je mladić svetlo plave kose i kristalno-ledenih očiju dao, i polako je otvorila.