Sjaj Krvavog meseca (Završena) - I Knjiga

29. Zeleno kao proleće

Jutro je počelo sa izlaskom najsjajnije zvezde iza visokih zelenih gora čarobne planete Espeon. Philadonin trg bio je u haosu od sinoćnog nastupa, a Srce Celestita, odnosno delovi koji su od njega ostali, sada su bili pokupljeni u starim drvenim kolicima i predati kraljevskoj porodici. Calantha i Orpheus su još uvek bili potreseni sinoćnim događajem, Aleuriona je to mogla primetiti, bila je besna zato što se tako nešto dogodilo.

Za stolom za obedovanje u velikoj trpezariji, mogla se primetiti da nije bilo mnogo ljudi, osim članova kraljevske porodice Argentolia, za stolom su sedeli i savetnici kralja Tarrgona i kraljice Azerie. Raskošni sto bio je bogat raznolikom hranom, međutim delovalo je da niko nije previše zainteresovan za degustiranje toplih telećih supica, ispečenog mesa, topljenog kajmaka, kao i raznih drugih obroka u ovom sumornom trenutku, koji se Aleuri činio da traje večnost. Čak su i osmesi pali sa lica posluge, koja je posle izvesnog vremena na zapovest kraljice Azerie, koja je uvidela da nikome nije do jela, naredila da skloni sve sa stola prekrivenog stolnjakom beljeg i čistijeg od pahulje snega. Ponekad bi nervozni izdah proizašao iz usana kralja Tarrgona i lomio bi neprijatnu tišinu, poput pesnice koja lomi staklo.

„Vaše Veličanstvo", Sylrel, desna ruka kralja Tarrgona, duboko je udahnuo i započeo sa obavljanjem svog posla koji je najbolje znao-savetovanje kralja. „Morate sklopiti delove srca. Morate ga ponovo sastaviti i aktivirati. Siguran sam da u Nebeskoj palati postoje uputstva za tako nešto."

„Sylrele, ne postoji tako nešto. To srce je na Philadoniom trgu od kako je sveta i veka. Ništa ga nikada nije slomilo, ja.... Ne znam kako se to desilo. Ja, kralj Tarrgon od Argentolie, najmudriji čovek planete Espeon i Kristalnog grada, ne znam kako da popravim tako moćan i star predmet", uzeo je čašu i čvrsto je stegnuo u svojim jakim rukama, odjednom staklo se razbilo, crvena krv je krenula da teče po njegovoj šaci prateći njegove vene. Tarrgon je stegnuo vilicu, ali nije jauknuo od bola. „Izgleda da nam samo preostaje da se spremimo za rat", pogleda prikovanog za krv u njegovoj ruci, kazao je te reči zbog kojih se Calantha zbunjeno namrštila.

„Rat?! O, čemu ti to pričaš oče? Kakav rat? Da li misliš.... Da li misliš na Demone? Ali, oče rekao si da oni ne postoje", Aleuriona je slušala njene reči i samo se gorko nasmejala, srebrnom kašičicom je mešala vrelu supu, čekajući da se ta ista malo ohladi.

Otac te je lagao, Calantha. Demoni postoje, pomisli Aleura podsećajući se Arseniosa. Tada joj je kroz glavu prošlo sećanje na sinoćni san, ili bolje rečeno košmar. I dalje joj nije bilo jasno šta on hoće od nje, ali bila je sasvim sigurna da se unutar ovih zidina od kristala i belog kamena, kriju mnoge tajne. Možda kralj Tarrgon zna ko je Arsenios? Ne bi bilo na odmet da ga pitam, podigla je pogled i spojila svoje šumske oči sa kraljevim Tsavorit zelenim, koje su blistale na jutarnjem suncu, baš poput skupocenih dijamana.

One su bile pune nespokojnosti i briga, kao i straha. Iako nije želeo to da kaže naglas, kralj Tarrgon se plašio. Plašio se za svoj narod, planetu, svoj život i svoju porodicu. Aleura je progutala fidu koju je domalopre držala u srebrnoj kašičici, a potom se okrenula prema kralju crne kose koju je krasila blistava kruna napravljena od zlata.

„Ako Demoni ne postoje, ko je onda Arsenios?", lupkanje pribora sa jelo je iste sekunde prestalo, Azeria i Tarrgon su se međusobno pogledali, izbegavajući Aleurionin pogled.

Isto to su radili i Sylrel i Ines, zbunjeni Aleurinim pitanjem. Strah im je tekao venama, pogotovu sada kada su odjednom saznali da Aleura zna za Arseniosa. Vladara Gahenne i Tenebrisa, gospodara sveg zla na Pheadrei. Onog ko je svrgnuo besmrtne vladare nebeskih kapija. Onog ko dobija šta želi i kad to poželi.

Ali, nju neće imati, Tarrgon se besno namršti i pogleda Aleuru direktno u njene šumsko zelene oči željne odgovora. Aleura, ne dobivši odgovor od kralja, nastavila je sa postavljenjem pitanja. Ako joj ne bude odgovorio na to pitanje, onda će sigurno na sledeće. Nameravala je da dobije tu informaciju, želela je da zna ko je on, zašto ju je ljubio, dodirivao joj kosu u snu, ulazio u glavu.