Tref

VII

Ikonija

Nakon što otvorim vrata sobe koju sam delila sa Grace, začujem maleni vrisak koji je bio propraćen njezinim skakutanjem po krevetu. U rukama je čvrsto stezala jastuk dok joj se na licu ocrtavala čista sreća čiji uzrok nisam znala.

-Dođi brzo ovamo! Bella ide ka grčkom bogu!

Ona se brzo uozbilji te nos priljubi uz staklo prozora tako da ga je maglila. Namrštim se pa nakon što ostavim ruksak pored radnog stola, stanem pored nje na prozor, ali sve što uspem videti jeste Hunter koji se udaljavao sa malog parkirališta... Na kome je stajala Bella te gledala za njegovim crnim autom.

-Šta se dešava?

Pogledam u Grace pa se odmaknem sa prozora pre nego što me Bella uhvati kako gledam ka njoj u trenutku kada ona to ne želi. Videla me sa Hunterom. On je smaknuo pramen kose sa mog lica tačno ispred njezinog nosa. Čini se poput nekakve scene iz filma koja će se završiti s nečim što ne ide meni na ruku.

-Ti meni reci šta se dešava. Ono je bilo tako romantičnoooo...

Grace se baci na moj krevet i jače zagrli jastuk dok je nogama mahala po vazduhu. Ne uspem suzdržati osmeh izazvan njezinim prizorom nakon čega počnem vaditi stvari iz ruksaka.

-Mene ne zanima šta mi ti govoriš o njemu niti to što tvrdiš da on u tebi vidi samo prolaz. Taj. Momak. Je. Pao. Na. Tebe. 100%. Ikonija.

Odmahnem glavom u negativnom smislu i sjednem za radni stol gledajući u hrpu papira koji su strpljivo čekali da im se posvetim. Ne smijem se prepustiti maštanju o Hunteru.

-Da, možda je smaknuo pramen moje kose sa lica. Možda me dovezao ovamo i možda me pokupio sa posla... Što ne znači da mu se sviđam Grace. Zar ti ne bi bila dobra prema nekome ko ti može pomoći da prođeš predmet?

Nekoliko sekundi provedem gledajući u njezino lice koje je isprva bilo oličenje potpunog šoka i neverice. Nakon toga mi isplazi jezik te uzme svoj telefon u ruke i nešto užurbano počne tipkati po istom.

-Ti si toliki pesimista Ikonija. Ne znam jesi li samo ti takva ili ste svi vi Rusi takvi. Sad ćemo nazvati Hugea pa ćemo saznati nekoliko stvari, a i pokušati tebe uveriti da si Hunteru zapala za oko.

-Ne! Grace, ne možeš to raditi! Ne smiješ...

Strah mi se razlije telom poput bujice nakon što začujem glas njezinog starijeg brata. Ona mi se samo đavolski nasmeje te pokaže da šutim tako što kažiprst prinese usnama.

-Hej sunčice. Trebaš nešto?

-Imam nekoliko pitanja što se tiče tvog cimera. Huntera. Imaš vremena da mi odgovoriš na njih?

-Samo malo sunčice. Sad sam sam, reci.

Ugrizem se sa zglob kažiprsta ne bih li bolom skrenula misli sa onoga što je Grace trenutno radila. Znam da ne misli ništa loše, ali ne može se samo tako raspitivati o Hunterovom mišljenju o meni jer misli da je ovo nekakva vrsta filma ili knjige što se dešava između nas. Dosta situacija me uverilo u to da stvarni svet nije samo čista romansa.

-Znaš koliko mi Ikonija znači, poput sestre mi je.

-Znam Grace, i meni je draga.

-Super što znaš jer ako tvoj cimer kojim slučajem odluči slomiti njezino srce jer mu je samo potrebna prolazna ocena iz biologije dobro znaš da ću mu presuditi. A pošto si ti njegov cimer, drug, saigrač, a moj stariji brat logično je da ćeš morati zauzeti moju stranu u toj svađi. Jasno? U suprnom zovem tatu da te vraća u London. Jasno?

Začujem Hugeov smeh na šta se i ja nasmijem na samu pomisao Grace koja pokušava nekako nauditi Hunteru. Iako je viša od mene, pored njega bi opet bila sitna. Ne samo pored njega, već i pored svih igrača ragbi tima jer su ogromni. Da, ogromni je prava reč kojim ih moraš opisati.