Zaljubljena budala

~četvrti deo~

Nakon 5 minuta, stigao sam ispred škole. Partirao sam auto, izašao iz njega, zaključao ga i krenuo ka sali.

pogledam u telefon i vidim da je 5 do 19h. 'dobro, ne kasnim' pomislih. ulazim u slačionicu i zatičem Milana i Stefana.

"gde su svi?"

"najebali su kod trenera"

"sve mi jasno"

"mhm"

seo sam pored Milana i krenuo se presvlačiti.

"spreman sam"

"krećemo"

ušli smo u salu i zatekli nervoznog trenera

"zdravo treneru"

"desi Dario"

"evo me"

"šta se desilo, pa si iznerviran"

"ma ovi iz tvog tima su majmuni, duga priča, sad ću se ja povratiti u normalu, samo malo"

klimnuo sam glavom i krenuo gađati loptu u koš.

dolazili su ovi ostali u salu

"dobro! Poređajte se u vrstu! Dario dođi pored mene"

svi su se poređali a ja sam stao pored trenera

"Ovako, 1. stvar:
u petak nam počinju važne utakmice, za ugled ne samo naše škole, već celog Beograda i Srbije.

2. stvar:
Kapiten tima će biti Dario, po pregledu od početka godine, on je najviše poena dao na utakmicama i najbolji je.

3. stvar:
od sutra pa sve do kraja ovih utakmica između škola, treninge ćete imati 3 sata. Od 18 do 21h. Sem nedeljom, tada nećete imati... i to je to, nadam se da sam bio jasan! Krenite sa zagrejavanjem!"

zagrejavali smo se pa smo prešli na utakmicu, podelili smo se u dve grupe i krenuli. Zakucao sam 47 koša, lagano. Moja grupa je pobedila 93-50.

"Dolazite sutra u školu?"- pita Milan

"Ma kakvi, ne da mi se"- odgovorim mu

...
I tako, prolazili su dani i došao je petak, oslobođeni smo bili danas od škole.

Došlo je vreme utakmice. Izašli smo na teren te sam rekao svom timu

"vreme je da ih razbijemo!"- uradili smo grupni pozdrav pa je utakmica krenula.

Laura
petak. budim se za školu, odem do toaleta istuširam se, operem zube stavim kremicu za lice i za ruke pa izađem i toaleta i odem u garderober kako bih uzela nešto da obučem za školu.

odaberem crne pantalone i zelenu majicu, jer su me tako naterale Irina i Marina. Zbog utakmice koja je posle škole

silazim dole u dnevnu sobu i prilazim mami

"mama, da te podsetim da danas na dolazim kući u 14h zato što ima košarkaška utakmica."

"u redu. ali čekaj malo, od kad ti voliš košarku?"

"pa i ne volim je, ali idem sa drugaricama..."

"aha, dobro, ajde onda, kreni. Trebaš u školu"

"vidimo see, ćao!"-poljubim mamu i izađem iz kuće

"upadaj mala"- kaže mi najstariji brat.

"Batooo!!!"- zaletela sam se u njega i zagrlila iz sve snage. Nisam ga videla već 2 meseca... Završava studije pa ne stiže da dolazi kod nas...

"Dobro, zakasnićeš u školu, malena. krećemo"

"Pa čekamo Vasu"

"on je već u autu"

"ahaaa pa da, vidi stvarno"

"hahahaha, kraljice moja mala, ajde kreni"

"krećem krećem"- uđem u Nemanjin auto te krenemo

"i kako idu studije?"

"odlično, privodim sve ispite kraju i eto"

"divno. budući šefu firmi"

"hahaha, da, da"

stigli smo ispred škole, te smo Vasa i ja izašli iz auta i ušli u školu.

"Eeeej"- dovikuje Marina

"ee"

"dobro je, poslušala si me!"

"za šta?"

"za odeću"

"aaa, aha, da, da, za to"

"Vidite majicu koju sam napravila!"
izvadila je iz torbe majicu i zabila Vasi i meni u lice

"alo breee"

"sorry but not sorry"

"ma ajde bre"- pogledali smo sliku, Vasilije se krenuo smejati i krstiti dok sam ja gledala u majicu izbezumljeno

"da li si ti to ladno stavila...."- nisam ni dovršila rečenicu Vasilije me prekinuo

"DARIA NA MAJICU! HAHAHAHAHAHAHHAHAAHAHA!"

"šta je smešno"

"n...n...ništa..."- pokušava se smiriti ali mu baš i ne ide

"evo popij malo vode, treba ti"- ispružila sam mu flašicu vode koju je on uzeo i popio

"bolje?"

"mhm, mnogo. Idem ja kod Borisa"

"zar je on došao u školu?"

"da?"

"pa zašto, kada danas košarkaši ne moraju ići u školu?"- upita ga

"ne igra ovu utakmicu, polomio je sinoć ruku"-odgovorio joj je

"zanimljivo"

"jako, aj vidimo se"

"aha"

"mogao bih i ja krenuti na košarku"

"mogao bi"