Zaljubljena budala

~deveti deo~

~Laurina perspektiva~

jaoj gleda me...

"sedi ovde" pokaže mi Marina na stolicu pored nje. Sela sam i od tu sam imala dobar pogled na njega. Držao je viljušku u ruci, jeo salatu i gledao u mene ljuto ali zavodnički, ne znam...

ćujem kako nešto Marina i Irina šapuću pa se okrenem ka njima

"šta se kikoćete!" pogledam ih ljuto

"kako te gledaaa" kaže Irina

"kako ti njeega gledaš" doda Marina

"izvini, kako ja to njega gledam?"

"kao uplašena maca" Kaže Marina

"ma važi" odgovorim i prevrnem očima i nastavim jesti pomfrit

pokrenula sam temu o tome kako planiram napraviti žurku povodom Nemanjinog 24. rođendana

"i to je to"

"opet se mi srećemo, sem što se sada ne sudaramo" kaže hladno

ukočila sam se u mestu kad sam osetila isti onaj prelepi parfem od malo pre

"skloni se"

"a da me upoznaš sa drugaricama?"

"ne tiče te se ko su one"

okrenuo se i otišao da baci pojedenu salatu.

"Šta treba značiti to 'opet se mi srećemo, sem što se sada ne sudaramo?" šapne mi Marina

"ispričam vam, čim se vrati kod svojih jako dragih drugara"

"I drugarica vidim..." Kaže Irina

"kako molim?" okrenem se i vidim Marka kako se pozdravlja sa nekih 5 fufica

"i onda kažeš da nisi zaljubljena" Kaže mi Irina

"pa i nisam" jesam, koga lažem...

"Mhm važi kako ti kažeš"

_________

gledam kako se jedna od ovih kurvi sedi u Markovom krilu i tu nešto izvodi.

pa se okrenem ka Marini i Irini koje me gledaju začuđeno

" idemo li?" kažem pomalo iznervirano

"aam da, da naravno" kažu obe istovremeno

ustanemo sa stolice i krenemo da ostavimo poslužavnik na onaj pult. U prolazu bacim pogled na Marka koji me prati pogledom, prevrnem očima i odem ne znam ni ja više gde.

"Laura, druga strana" Povuče me Marina za ruku pa me uvuku u neku prodavnicu, nisam ni gledala koju.

bile smo još nekih pola sata u toj prodavnici, kupila sam još dve majice i dve haljine te smo izašle iz nje.

"jesmo obišle sve što smo htele?" upitam

"tako je" potvrde mi

"okej sad ću zvati Nemanju" uzela sam telefon i stisla dugme 'pozovi'

"halo sekić" odma mi se javi

"ej bato, možeš doći po nas?"

"naravno, tu sam za pola sata"

"okej, volim te"

"i ja tebe, vidimo se" rekao je te je prekinuo poziv

"stiže za pola sata, možemo još negde otići za to vreme..." predložim te se one slože.

stigne mi poruka

Bata šmeker

Ej mala, doćiću sa drugom sa faksa, nadam se da nije problem!

ma sve je okej! vidimo se!

vidimo!

ugasim telefon i stavim ga u torbicu

"okej devojke ajmo prošetati"

odemo prošetati i nakon dvadesetak minuta se vratimo na parking pošto mi je Nemanja javio da stižu za dve minute.

Vidim Nemanju i njegovog, zgodnog druga kako dolaze ka nama pa potrčim ka njima, a i Irina i Marina hodom idu za mnom.

"baatooo!" zagrlim ga snažno

"ej malena, nismo se videli čitava 4 sata dobro je hahaha"

"hahahaha pa to su ČETIRI SATA! ČETIRI!" pokažem prstima 4

"hahaha strašna si. Nego, devojke ovo je moj drug sa faksa, Stefan. Stefane, ovo je moja sestra Laura i njene najbolje drugarice Irina i Marina. Jesam pogodio?"

"jesiii" kažu Marina i Irina klimajući glavom

"drago mi je" ispužim ruku da se pozdravim sa Stefanom, koju on vrlo rado prihvati. Što kasnije urade i Marina i Irina

"dobro ajmo na piće" kaže Nemanje

"ali prvo da ostavite stvari" doda

klimnule smo glavom te su Nemanja i Stefan uzeli naše kese i odleni u gepet.

"e to je to, idemo" kaže Stefan i krenemo ka kafiću

"i šta ste vi to sve kupile pa da imate onoliko kesa?" upita Nemanja

"I to onih velikih?" doda Stefan

"paaaaaaa svašta" kažemo u isto vreme

"hahahaha dobro, dobro, nećemo zapitkivati"

došli smo do kafića u koj smo ušli i seli. Irina i Marina sa jedne strane, Nemanja, Stefan i ja sa treće. Bila sam između njih dvoje, divno hahaha

"i kako vam je bilo?" upita nas Nemanja

"strava" odgovorimo nasmejane

"drago mi je" tada dođe konobarica i pita nas šta hoćemo popiti

"produženi sa mlekom" kažu Nemanja i Stefan

"Toplu čokoladu" obožavam toplu čokoladu, divna je, pogotovo iz ovog kafića!

"isto toplu čokoladu" kažu Marina i Irina

"samo mi recite, hoćete crnu ili belu?"

"dve crne i jednu belu" znam da Irina više voli belu čokoladu...

devojka je klimnula glavom i rekla da stiže za pet minuta, te smo mi nastavili sa pričanjem.

Pošto smo sedeli negde u sredini mogla sam videti pola kafica, osim ovog iza mene. I naravno, skrenula sam pogled ka ulaznim vratima i videla Marka, njegovo društvo i one kurvice od malo pre, šta rade sad ovde?

pokažem Irini i Marini pogledom na vrata te one odmah pogledaju u njih i vrate pogled na mene pa naprave onu facu-> 😬

"i šta je radila ova moja mala" zagrli me Nemanja preko ramena i privuče ka sebi tako da mi glava bude na njegovom ramenu.

"ništa strašno, učila nas je ponašalju, hahahaha"

"hahahaha šta to treba značiti?" upita Nemanja uz smeh

"obuzdavala nas je, bila je mirna hahaha"

"normalno+logično šta ste drugo očekivale hahahaha, da ću da ludujem? neee to nikako! hahaha"

pogledom prođem kroz kafić i vidim Marka kako gleda opet ljuto u mene. I u Nemanju?

......

Nemanja je platio račun te smo krenuli ka izlazu iz kafića

"Prati te pogledom" šapne mi Irina

"šta da radim... tako je kako je" izašli smo iz kafića i ubrzo ušli u auto i odvezli Irinu i Marinu kući a mi produžili ka našoj.