Zaljubljena budala

~šesti deo~

prošlo je nedelju ipo dana od zadnje utakmice na kojoj smo bile, što znači i od zadnjeg puta kada sam ga videla

"danas kreću utakmice, po broju pobeda naše škole, odlučili su da nastavimo borbu. Tako da, idemo da gledamo"

"Aahaaa, sa kim igraju"

"pa danas je prijateljska, nije školsko takmičenje već nešto drugo, tako da, sa istim timom od pre nedelju ipo dana"

"joj super" jedva čekam da opet vidim tog visokog, mišićavog, svetlo braonkosog  momka.

krenula je utakmica, gledam u prelepog momka, iz druge srednje škole i ćutim.

U jednom trenutku sam videla Marinu kako pokazuje u svoju majicu na kojoj je Dario, a u drugom, kako je gleda i nasmeši.

"AaaaAaAAAaaa! nasmešio mi seee!"
Dere nam se Marina

"super" odgovorim sva u svojim mislima

utakmica je baš brzo prošla, mislim da mi se kreće sviđati košarka

naravno naša škola je izgubila ali sa manjom razlikom 108-92

izašla sam iz škole i jedva se progurala pored one rulje devojaka koje jedva čekaju da izađe onaj lepi momak iz druge škole.

Čekale su i čekale, dobrih 5 minuta. Dok sam ja bila sa strane. Izlazili su momci iz druge škole, svi sem njega.
Ugledam neku osobu na prozoru i kad se malo bolje zagledam, vidim da je to on. Izlazi iz škole kroz prozor učionice.

"pa dobro, gde ste vas dve? čekam vas ovde već 10 minuta i moram slušati ove budale kako vrište!"

"izviiniii, malo smo pričale sa mojom sestrom..."- kaži mi Irina

"uh ajde krećemo"

stigla sam kući i otišla gore u sobu

čujem kucanje vrata-"mogu ući?"

"naravno"

"ej malena, šta radiš?" pitao me je Nemanja.

"pa kao što vidiš, spremam se za spavanje, ti?"

"pa došao da te vidim"

"e drago mi je" nasmešila sam mu se "nego, trebala bih sutra svratiti do tržnog centra, pa ako me možeš odvesti?" trebala bih kupiti neke nove stvari. Uglavnom idem svake subote.

"naravno, malena sekice. reci kad?"

"18h?"

"dogovoreno"

"vaažiii, hvala tii"

"ništa, ajde lezi i spavaj. Vidimo se ujutru. Ne moraš se buditi rano, subota jeee!"

"hahaha, važii. laku noć!"

"laku noć"