Iluzija tebe

metci tvojih kiša

čujemo ponove svatove.
od kumova smo veselo preuzeli berete.
dva pištolja, dva igrača,
zvuči poznato-zar ne?
drhtave ruke, uzbuđeno srce,
predadoh ti se olako.
zadnji put si me pogledao sa sažaljenjem,
znao si šta učinih - zašto i zbog koga.
ruski rulet odavno je svima poznat,
iz te igre samo jedan pobednik odlazi.
tvoji metci su me okovali,
tvoj dim me progutao.
nastavljam život
u crnom gvašu neuspele prošlosti.
nastavljam, ali ne zbog sebe.
a kažu tako,
u narodu,
da kiša na dan svadbe
znak je da će brak trajati.
ljudi me u prolazu pokušavaju
ugasiti svojom kišom,
no ja idalje gorim.
"to je za slabiće,
zar planiraš bojati se od nečega tako malenog?"-
reči koje su mi se uklesale u um
dok smo jednoč kisli zajedno.
a nekako mi se činilo da sam, pak,
ja najviše kisla.
leti je sve bilo toplije,
samo tvoje kiše su oduvek bile hladne.