•| Na Ljubav Naseli |•

3

*Flashback*
29. januar, 2021.

"Ajde ljubavi da veceras. Imao si prvi trening za Juventus danas, sigurno si gla-"

"Necu da veceram, hvala."

Rekao je nekako hladno i otisao u kupatilo, valjda da se istusira, dok sam ja kao budala gledala za njim dok je isao niz hodnik naseg stana.

Sta li mu se desilo?

Sela sam na stolicu ispred sebe i gledala u veceru koju sam postavila na sto. Sve sam tako lepo servirala i pripremila, i sada to bukvalno mogu sve da bacim jer ne zeli da jede, a ja ne mogu ni petinu ovoga da pojedem, a kamoli sve.

Mozda je samo umoran od treninga?  Ma da bre, to je u pitanju...

Tesila sam se dok sam polako jela nesto malo, tek tako da ne propadne sve. Nisam mogla da pojedem vise od 3-4 zalogaja, te sam sklonila svoj tanjir sa stola, a ostavila njemu njegov, ne bi li mozda ipak hteo da jede. Otisla sam na kauc i legla da se malo opustim, te se malo bacila u razmisljanje. U zadnje vreme je bio malo cudniji nego inace, nekako napetiji. Pitala sam ga par puta sta je, ali bi on uvek nekako drsko i grubo odgovorio kako mu "nije nista" i kako je "sve okej". Brinuo me mnogo, ali nisam htela da ga ljutim, jer sam znala kakav je kad je ljut. Nekako celi zivot se bori sa svojim temperamentom, iako ga je uspeo iskontrolisati neko vreme, mada izgleda da se sad ponovo vraca.

Mozda bi bilo najbolje da mu dam malo vremena i prostora. Znam kakva ja budem kada sam ljuta, ne zelim da mi se iko uopste pojavljuje na oci, a kamoli obraca.

Moje razmisljanje u tom trenutku prekida zvuk otvaranja vrata kupatila. Pogledala sam niz hodnik i videla ga kako dolazi prema dnevnoj. Bio je samo u trenerci, bez majice preko, i seo je na skroz drugi deo kauca, levo od mene, uzevsi telefon u ruke. Zacudila sam se, pa sam mu prisla da ga zagrlim. Na moje iznenadjenje, on me malo odgurnuo od sebe kako ga ne bih zagrlila.

"Nisam raspolozen trenutno, Leontina."

Leontina. Nazvao me Leontina, mojim punim imenom. Znaci ne da je ljut, besan je.

Odmakela sam se od njega i vratila se na svoje mesto, i uzela daljinski da vidim da nema mozda neki film na TV-u, ne bih li sebi skrenula misli sa ovoga sto se trenutno desilo. Nasla sam akcioni film po imenu "Mission Impossible", u kom je glavnu ulogu imao moj omiljeni glumac, Tom Cruise. Obozavala sam da gledam sve njegove filmove kao dete sa tatom. Malo sam vise pojacala jer je ovo bio moj omiljeni njegov film, i spustila sam daljinski na levu stranu kauca kraj sebe. U tom trenutku se on proregnuo rukom do mene, a ja sam se trznula u strahu da ce nesto da mi uradi, ali je on samo uzeo daljinski i skroz smanjio zvuk filma.

"Moze to ikako tise?"

Rekao je opet hladno, na sta sam se ja malo iznervirala i ponovo uzela daljinski da pojacam film. Njemu je, ocigledno, prekipelo, te je dosao i istrgnuo mi daljinski iz ruke i ugasio skroz TV, te me grubo uhvatio za ruku. Iz njegovih ociju je virio bes. Cistokrvni bes i ljutnja, kao da je bio spreman da me ubije na licu mesta, sto sam i mislila da ce uraditi. Sve u meni je zamrlo od straha, sva sam utrnula i gledala sam ga toliko izbezumljeno i uplaseno. Suze su pocele da mi mute vid.

Lea ne daj se, sad ce da te udari ali moras da se odupres. Zapamti sta te tata naucio kad si bila mal-

Suza. Moje razmisljanje je prekinula njegova suza koja mu je klizila niz obraz. Sisao je sa mene i samo se bacio na ledja na kauc pored mene i poceo da place. Stavio je ruke preko lica kako ne bih videla, ali bilo je kasno.

Dusan place? On stvarno place?

Ovo je prvi put ikad da ga vidim kako place, i nije mi se svidelo nimalo.

"Ljubavi, sta ti je? Je l' te bol-"

"Tu."

Rekao je jedva dok mu se glas tresao, prekinuvsi me. Pokazao mi je rukom na srce, aludirajuci na to da ga dusa boli. Rizikovala sam, ali sam mu opet prisla i zagrlila ga, a ovaj put me nije odgurnuo. Cak sta vise, uzeo me cvrsto u narucje i stavio me da mu lezim na grudima. Cula sam ubrzane otkucaje njegovog srca, mislila sam da ce da mu iskoci iz grudi. Lezali smo samo tako, u tisini, jer nam reci nisu bile potrebne. Par puta se samo cuo njegov duboki udah i izdah. Mada, nakon nekog vremena, odlucio je da ju prekine.

"Trening je bio uzasno naporan."

Progovorio je tiho. Pogledala sam prema gore u njega.

"Pa je l' se nesto specificno desilo ilii...?"

"Pa i jeste."

Ucutala sam. Htela sam da ga pustim da sam prica.

"Jedan saigrac, Milik, i ja se nismo bas uklopili najbolje..."

Zar je moguce, vec prvi trening ga neko zajebava?

"Sa svima sam se odmah uklopio, i Kole i Chiesa su bili tu i upoznali me sa svima. Cak sam se sa Di Mariom, Cuadradom i Dybalom savrseno uklopio. Ali Milik me celi trening gledao popreko. Svi su mi rekli da je on takav i da mu treba malo vremena da omeksa pred novim igracima, ali..."

Tu je zastao.

"Ali?"

Pitala sam.

"Ali sa mnom izgleda nece nikada biti okej. Odigrali smo jednu utakmicu izmedju igraca na treningu, znas kako vec ide. Tu me srusio jer je bio u protivnickom timu na poziciji kao i ja, napadac. Samo sto je on tu rec "napadac" previse bukvalno shvatio, izgleda. Zaleteo se u mene dok sam vodio loptu i uklizao mi, te me pukao kramponom u zglob..."

"MOLIM??"

Rekla sam glasno i podigla se sa njega, te pocela da mu gledam u zglob gde je povredjen. Uhvatio je moje ruke nezno i smirivao me.

"Srecom nije mi nista bilo, ali buraz, prvi trening  i odmah se nesto usere..."

Videla sam tugu na njegovom licu, i bilo mi je neizmerno tesko da ga gledam takvog. Stavila sam mu ruku na koljeno i nasmesila mu se, sto je on uzvratio.

"Ljubavi, nemoj da brines oko toga mnogo. Znam da ti je ovo bio veoma vazan trening i da si hteo da pokazes zasto si uopste primljen u jedan od najvecih Italijanskih klubova, ali to je samo jedan trening. Bice ih jos milion, nemoj da se sikiras."

Rekla sam i poljubila ga u obraz nezno. On me zagrlio i zahvalio mi se.

"Ajde sada da spavamo, vec je 22h. Sutra opet imas trening?"

Klimnuo je glavom, te smo se spremili za spavanje i legli u krevet zagrljeni.