Dvostruka igra

Dvadeset šesto poglavlje

Dva sata kasnije je parkirao ispred nekog restorana u Prizrenu, pa je pogledao. "Nisam uspeo da zatvorim ceo restoran, ali pristali su da oslobode baštu.", promrmljao je.

Nasmejala se i slatko ga poljubila. "Za šta će nam ceo restoran?", radoznalo je upitala.

Nasmejao je i uzvratio joj poljubac. "Videćeš. Idemo?"

Zasmejala se, klimnula glavom i izašla van. Izašao je za njom, prišao joj je, privukao je uz sebe i slatko je poljubio. "Hajde, ljubavi, idemo.", nežno je rekao i poveo je unutra.

Prošli su kroz prepun restoran sve do prazne bašte. Stala je i pogledala ga. Na centru bašte je bio samo jedan sto. Na njemu su se nalazile tri sveće, buket crvenih ruža, dva tanjira i escajg. "Mislim da nisam dovoljno dobro obučena za ovo.", promrmljala je.

Nasmejao se i dobro je pogledao. "Savršena si.", nasmejano je rekao, doveo je do stola, a onda joj izvukao stolicu. Sačekao je da sedne, pa i sam seo preko puta nje. Uskoro je konobar doneo aperitiv i večeru, poželeo im "prijatno" i udaljio se.

Izvila je obrvu. "Ima li neki poseban razlog za ovu večeru?"

Nacerio joj se. "Da li je potreban razlog da izvedem ženu koju volim na romantičnu večeru?"

Nasmejala se. "Nije, ali osećam da ga imaš."

Pružio je ruku i pomilovao je po obrazu. "Strpi se malo, važi?"

Uhvatila ju je, poljubila je, pa je pustila. "Važi."

Sedeli su, večerali, pili vino i čavrljali, a onda je konobar došao, odneo sve i doneo samo šampanjac i dve čaše za njega, pa se udaljio. Pogledala ga je i izvila obrvu. Duboko je uzdahnuo. Sve do ovog trenutka nije imao nikakvu tremu, a sad nije znao ni šta da kaže, ni šta da uradi. Sve ono što je bio planirao isparilo je iz njegove glave. "Valjda ću ovo uraditi kako treba.", promrmljao je, ustao, a onda kleknuo ispred nje i krenuo da zavuče šaku u sako, kad je shvatio da ga uopšte nije obukao. "Jebi ga."

Zagrizla je usnicu. "Neki problem?"

Uzdahnuo je. "Zaboravio sam ga u sakou.", promrmljao je.

Izvila je obrvu. "Koga?"

"Prsten. Želeo sam da sve bude savršeno, izabrao sam ono što mislim da će ti se svideti i na kraju sam ga zaboravio u sobi."

Prasnula je u nekontrolisan smeh i spustila se kraj njega, pa ga zagrlila oko vrata. "Pa, s' obzirom da sve i jeste savršeno i da si ti savršen, mogu da pristanem i bez prstena.", nasmejano je rekla.

Obavio je ruku oko nje i pogledao je. "Možeš?"

"Mhm, pod jednim uslovom."

Izvio je obrvu. "Sve što poželiš."

Zasmejala se. "Platićeš ovo, šampanjac ćemo poneti, vodićemo ljubav u automobilu, u sobi ćemo popiti šampanjac i..."

"Za minut sam tu.", promrmljao je, slatko je poljubio, a onda je pustio i otrčao unutra.

"Nadam se da je sve u redu, gospodine."

Nacerio se. "U savršenom redu, mogu li da dobijem račun?"

Konobar je klimnuo glavom. "Dvesta trideset eura, gospodine.", promrmljao je i pružio mu papirić. Klimnuo je. "Morate sačekati za kusur."

Odmahnuo je rukom. "Zadržite ga, žurim, čeka me verenica.", raspoloženo je rekao i izleteo van u baštu. Uhvatio je Janu za ruku, pokupio šampanjac sa stola i povukao je dalje. Otvorio joj je zadnja vrata, sačekao da uđe, pa i sam se našao kraj nje. "Kasnije pijemo šampanjac?"