Neočekivano Pismo

18. deo

27. Septembar 2023
Selo ratnika
Anika pov
-Šaram pogledom čas na nastavnika, čas na moj završeni kontrolni. Ne znam da li da ga predam. Legla sam na sto i zurila u praznu, zelenu, grosno obrisanu tablu. Već osam godina idem u školu sa svim ovim idiotima, i oni još, sa 15 godina, ne umeju da obrišu tablu. Koji retardosi.
-Izlazim iz škole i vidim je. Kasija Mirtosi. Najpopularnija i najgo.... druga najgora devojka u školi. Nosila je neku roze rošulju i teksas suknju u kojoj joj se vidi dupe. Kreće se u mom smeru. Šta sad ta krava hoće od mene?
K. Zdr..
J. Odbi, Kasija. Briga me šta imaš da kažeš i ne želim da te slušam. Jedva čekam da odem iz ove šugave škole samo zbog tebe.
K. Samo sam htela...
J. Sa tim što si htela možeš da me poljubiš u dupe okreneš se i odeš, razumeš, glupačo? A da pa kako ti da razumeš bilo šta. A sad ajde marš od mene.
Ona se okrenula i pre nego da ode sam je uhvatila za ruku
J. Čekaj imam još nešto da ti kažem. Moj život je jadan. Znaš zašto?
K. Zašto?
J. Zato što si ti u njemu
Ja sam se samo nasmejala, a ona je još nadrndanija otišla. Sad kad znam da sam joj opet upropastila život, mogu na miru da idem kući
14. Oktobar 2023
Sedim na kauču i gledam tv, dok Andrej pored mene gleda nešto na telefonu.
J. Gde je Ati?
A. Gore
Odgovara mi jedva obraćajući pažnju. Ustajem i trčim stepenicama na gore. Ulećem u sobu i vidim Atinu da leži na krevetu i čita knjigu kao i obično
A. Hej, šta je bilo?
Pita me i nesrkeće pogled sa knjige
J. Pa.... um.. ovaj.... mislila sam... umm.. ako hoć..... ne.. nema veze.
Ne ipak joj neću reći. Ona me sigurno neće razumeti, ali Andrej možda hoće
23. Oktobar '23
J. Andrej, dragi moj brate
Nopokon sam posle nekoliko dana skupila hrabrosti da mu kažem. Hodam ka njemu i njegovom društvu
A. Zadnji put kad si me tako nazvala je bilo pre pet godina kad si mi polomila lego koji sam slagao mesec dana, tako da nisam baš siguran da želim da znam o čemu je reč, Aniks (čisto da znate, htela sam da stavim s nije greška u pisanju)
J. Molim te.
X. Anika moramo da idemo na čas, samo mu reci posle.
J. Ko si ti uopšte
X. 213 puta sam bio u kući u kojoj živiš i još ne znaš ko sam
J. Jok
X. Andrej, ajde samo da odemo na čas.
A. Dobro, krenite vi sad ću ja da dođem. A ti Anika idi na čas smesta i nemoj da praviš gluposti. I koj ti je sad čas?
J. Matematika
A. Divno možemo zajedno da odemo da budem siguran da nećeš ubiti nekog
Inače kabinet matematike i srpskog su jedan pored drugog, a on sad ima srpski, pa hemiju i onda istoriju. Znam njevog raspored, jer kakva bih ja sestra špiunka bila da ne znam?
18. Novembar
Ležim na krevetu i slušam muziku. Moram da nađem način da im kažem, ali ne znam kako. Šta ako ne žele da idu? Šta ako ne žele da ja idem? Šta ako ipak odem i uhvate me, pa me vežu? Šta ako žele da idu, ali nas "tetka" uhvati? Šta ako Ati želi da ide, ali Andrej ne? To je nemoguće, ali samo kažem. Isključujem muziku, ustajem iz kreveta, skupljam hrabrost i idem ka Andrejevoj sobi. Otvaram vrata i ulazim.
J. Andrej slušaj želim da pobegnem odavde i ti i Ati idete sa mnom.
A. Gde?
J. Šta?
A. Gde želiš da bežiš?
J. Ima jedna akdemija bejvuds tu u blizini
(Recimo da se tako zove akademija u koju ova glavna ide)
A. Koliko daleko?
J. 2 000 000 km
Samo me je pogledao, onako side-eye
J. Uzećemo kola ili tako nesto i baba-tetka ne sme da nas nađe.
A. Ok, ti ubedi Atinu ja ću da se spremim.
J. Zašto ja da ubeđujem Atinu?
A. Zato što si ti kraljica ubeđivanja
J. Šta god
Izlazim iz sobe i ulazim u Atininu
J. Atina, ideš sa Andrejem i sa mnom, bežimo odavde, nije bilo pitanje, spremaj se
A. Gde bežimo?
J. U neku aka.... Čekaj ti hoćeš da ideš?
A. Nadala sam se da ćeš ranije dobiti tu ideju. I nema veze reći ćete mi usput
Okej nisam očekivala da će i ona pristati, ali bolje za mene hehe
J. Okej spakuj se ti, večeras u pola dvanaes krećemo
A. Ali veštica
J. Ona će da spava. Pošalje nas u devet da spavamo, odgleda seriju i lagne da spava tačno u deset, pola sata se prevrće, a onda zaspi. U 15 do 23 budi spremna za beg. I trebaće nam tajna imana. Ti si sova.
A. Zašto?
J. Zato što su sove pametne
A. Pitam šta će na tajna imena, svakako ih nikad ne koristimo
J. Za svaki slučaj
Dala sam joj onu bubicu. Pinkiti ofc. Ja sam uzela prpl i daću Andreju blu.
A. Koje je tvoje tajno ime?
J. Ja sam duh, Andrej bomba
A. Zašto je on bomba?
J. Zato što je on jedini koji zna kako da rukuje sa eksplozivom, a to će nam trebati ako nas neko napadne
Izasla sam, dala Andreju bubicu i rekla mu sva tajna imena. Nije mu se svidelo sto je on bomba, ali baš me briga. Ušla sam u svoju sobu i krenula da pakujem stvari. Samo se šalim uzela sam tetkinu karticu i kupila kamp-prikolicu. Nije baš velika, ustvari veoma mala je, ali kad stignemo prodaćemo je da imamo šta da jedemo nekoliko dana. Uzela sam veliku torbu i pobacala sve stvari u nju. Dobro, nisam ih baš pobacala. Složila sam sve da zauzima što manje prostora i od šest fioka u ormaru, tu su mi stale 2. Otišla sam do Andreja j videla da je sve spakovao
A. Gde sad ovo da stavim?
J. Večeras kad krenemo ćemo da prebacimo sve kofere u kamp prikolicu
A. Pod "Mi" misliš "Ja"
J. Tačno tako pametni moj braco.
Vratila sam se u svoju sobu i nakon 4 sata soba je izgledala kao da niko nikada nije bio u njoj. Spakovala sam knjige, postere, slike, stvari, cipele, papire, olovke, bojice, gumice za kosu, šminka, parfemi, punjači, slusalice, lap-top, čak sam spakovala jastuk i ćebe, plisane igračke. Da, još uvek spavam sa plišanim igračkama. Jedino što je ostalo su moj mini frižider i knjige za školu, jer u školu tu više neću ići, a frižider ću večeras da prenesem u kamp prikolicu. Bilo je minimum 15 torba, a još nisam sve spakovala. Otišla sam do kupatila i spakovala gel za telo, šampon, četkicu za zube, pastu za zube i ostalo što mi treba u još jednu manju torbu. E, sad, moj omiljeni deo. HRANAAA. Uzela sam ogromnu kao kantu, ali ne za smeće, i ubacila sve grickalice i ono što nije stajano u frižideru, sem hleba. Odnela sam to u sobu i videla da je pola 9 popodne. Izvadila sam kečap, majonez, hleb i neku salamu, napravila ✨sendvič✨ i 😙ŽdRaLa😙. Posle toga sam se spremila za "SpAvAnJe", ali umesto pidžame sam obukla  crne helanke i crnu majcu na kratke rukave i neki sivi široki duks, jer novembar je, koji sam do pola otkopčala i stavila da mi pada sa desnog ramena. Uzela sam mobilni i izašla napolje kroz prozor. Pozvala sam neki broj banke na koji je kartica moje babe i pokušavala da zvučim kako ona
J. H-hal-o dob-bro veče. Volela bih da otvorim svojoj sestričini bankovni račun
Nadam se da sam zvučala kao ona, a i da nasam radnica mi je poverovala
R. Kako se zove sestričina i ko ste Vi?
J. Ona je Atina Vest, a ja sam Slavica Vest
R. Dobro koliko želite da uplatim na tu karticu
J. 5 hiljada dolara, a svaki mesec još jednu hiljadu
R. Okej samo mi pročitajte broj vaše kartice
J. 23 58 226 317
Znam joj broj kartice napamet
R. Možete pokupiti karticu večeras od deset do sutra ujutru u 8
J. Mogu li moji unuci da svrate večeras oko 23?
R. Da, naravno
J. Hvala puno, doviđenja
R. Doviđenja
Urghh! Boli me vilica od lažnog smejanja. Vratila sam se u sobu i uzela neke manje torbe pa ih iznela kroz prozor i stavila u kamp prikolicu. Otišla sam do Ati i Andreja da im kažem da stave one bubice. Iz velike torbe sam uzela da čitam knjigu besties. (koju ću ja takođe da pišem, možda neće tako da se zove).
-Kasnijee ~~~~
Gledam sat i vidim da je 20 do jedanaest. Uzimam neki kanap i vezujem ga za prozor. Spuštam se do kampera i drugi kraj vezujem unutra. Vraćam se u sobu i spušam torbe preko kanapa.
-Završavam sa torbama i vidim da je 7 do jedanaest. Jao, divno opet me čekaju. Odvezala sam kanap s prozora i ušla u kamper. Već su bili tamo. Divno. Ljuto me gledaju, a ja se smejem i skrećem temu
J. Treba da odemo u banku
-Zastajemo i vidim banku
J. Čekajte me ovde, brzo ću
An. Šta god
Ulazim u banku i tražim karticu koju sam uplatila Ati. Naravno oni to neće znati.
J. Zdravo, kako ste
Nasmejala sam se i obratila ononj što radi u banci
R. Malo unormo
J. Što, tek je 23:40
Samo me je pogledala i pitala
R. Ti si Atina Vest, zar ne?
J. Da
Naravno da sam planirala da kartica bude moja, ali Ati je punoletna (recimo da jeste iako ima 17 god 😂)
Dala mi je karticu i izašla sam odande.Ranije sam uzela baba-tetki pare, pa sam im rekla da sam sad uzela te pare. Sedam na sedište pored Ati, navaljujem glavu na njeno rame i zaspim. Lol. Koji sam ja kreten 😂. Dobra stvar u tome da imaš 15 godina je što ne mogu u pola noći da te bude kad idete da se vozite negde. Ili kad bežite od kuće. Ali ja sam ko najveći debil ipak ustala, zbog kiselh krastavčiča. Da, volim ih. Otišla sam do mini frižidera, uzela krastavčiće i to mi bio lep doručak, jer je bilo 12 a ja tad obično ustajem.
- Posle nekoliko dana -
Skoro smo stigli. Sad je 27 Novembar i mislim da je ovo najboljih 9 dana mog života 😀. Da se razumemo, nismo još stigli do te škole, ali ostaćemo ovde nekoliko dana. Ići ćemo u šoping, u bioskop, u Mek, prvi put u životu, čula sam da je to mesto super, ići ćemo da kupimo lap-topove i još gluposti koje nam se budu svidele
25. decembar 2023
Stigli smo do akademije. Napokon. 3 ujutru je. Posle idemo na razgovor sa direktorkom. Uzela sam prazne papire za dokumentaciju, koje imam iz nekog čudnog razloga. Od sad sam ja Kasija, a nadimci su mi Kas i Kaja, Andrej je Kejol, a nadimak mu je Kol, i Atina je Kira. Osećam da se prikolica drma gledam kroz prozor i ugledam grozno, odvratno nešto. Imalo je kožu bledu kao sir. Lol, čak i belju od sira. Oči i kosa su mu bile braon kao zemlja, blato, šta god, i imao je očnjake kao vampir. Otvorila sam prozor i rekla mu
J. Neko kasni na žurku za Noć veštica, ha?
Samo me je pogledao i onda sam shvatila:
a) ovo nije kostim
b) moja rečenica ga je još više razljutila
c) to je pravi vampir
d) vapiri postoje
e) o, i da li sam rekla da je PRAVI VAMPIR POKUŠAVAO DA ME UBIJE I NAKON ŠTO ZA GA ZEZALA JOŠ VIŠE SE NALJUTIO I OPET POKUŠAVA DA ME UBIJE.
Da to je moj trenutni život u nekoliko rečenica
______________________________________
Napokon novi deo i morate da me pohvalite jer ima 1955 reči bez ovog  😙underline😙. By the way ovih nekoliko MESECI dok sam pisala ovaj deo sam shvatila koliko nisam normlna. Naravno ovaj deo nije bio planiran da ima skoro 2000 reči, nego oko 600, ko i svaki drugi put, ali sam htela u jednom delu da opišem i njen život i taj plan i kako beže. I upela sam 😅. Nakon 2,5 meseca😐. U svakom slučaju moja sestra i ja smo se dogovorile da ja napišem ideju, a ona to prepravi i da obe imamo svoj underline. Tako da bi ste ga razlikovali ja ću da stavljam N ili Niki na kraju ili početku, a ovaj drugi je njen. To neće biti stalno jer nju mrzi da piše i svoju knjigu, a kamoli moju tako da će to biti u nekim poglavljima. Možda. Inače to je bila njena ideja. Bye bye.