Neočekivano Pismo

Susret (20. deo)

5. Januar. 2024
Eli. Pov
Idem da se nađem sa onom Anikom, jer što da ne, ako me kidnapuju, baš me briga. Otišla sam u baštu i videla sam nekog dečka i dve devojke. Jedna od njih dve je verovatno Anika. Mislim nije kao da milion ljudi bude ovde u ponoć baš 5. Januara. Prišla sam im
J. Ćaoss, jel se neka od vas dve možda zove Anika
Jedna devojka je imala braon kosu i braon oči, a druga plavu kosu i zelene oči. Ova sa braon kosom je bila malo niža od ovo dvoje. Taj dečko je imao isto zelene oči i braon kosu. Ona devojka sa braon kosom je progovorila
K. Ne, ja sam Kasija, a ovo su Kol i Kira, ali da ako misliš na pismo mi smo.
J. Ok

*Neprijatna tišina*

J. Pa šta se dešava ovde, zašto ste uopšte napisali tu poruku
Ka. Pa tetka nas je mučila
Ki. Ne doslovno
Ko. Da doslovno
Ki. I onda smo odlučili da pobegnemo
Ko. I morali smo da stavimo dokumenta u direktorkinu kancelariju
Ka. Ali se ispostavilo da je zapravo divna
Ko. I da nas neće poslati nazad kod tetka-baba-veštice
Ki. I onda smo se normalno upisali
Ka. Tako da bam ne treba više pomoć
Ko. A nismo mogli da nađemo knjigu
Ki. Tako da smo sačekali ovde da kažemo osobi koja dođe da nije bitno

Ko. Kasija tvoj deo
Ka. Moram li?
Ki&Ko. DA!
Ka. Dobro, nama je žaa-aa, njima je žao šta smo te probudili u ponoć
Ovo zadnje je rekla brzinom svetlosti
J. Nema veze. Svakoko ostajem budna do pola 1-1h ujutru tako da moguće da bih svakako bila ovde
Ki. Pa dobro idemo mi sad
Svi smo otišli u naše sobe i pni su verovatno zaspali, a ja sam gledala 5 epizoda serije duplo ubrzano, a onda sam tek tad legla da spavam

Opet mene budi alarm. Dođe mi da ga bacim o zid i polomim, al nemam drugi. Mislim imam ja alarm na telefonu, al ne mogu da rizikujem da slomim telefon
Spremila sam se i sišla na doručak. Evo moje divne trojke. Sela sam za sto sa Kejti, Kalinom i Markom.
J. De ste ljudi
Ke&Ka. Evo smo
Mark me je samo pogledao u značenju
"Kako imaš toliko energije da uopšte dišeš u 8 ujutru". Saosećam.
Do nas je došao Aleksa i doslovno me odvukao od njih nakon što sam mu rekla da ćemo da pričamo kasnije, jar mi je rekao da ima nešto važno da kaže
J. Dobro šta hoćeš
A. Slušaj, ima jedna baš lepa devojka u školi i kako da kažem pitao sam nju da zajedno idemo na onaj ples
J.  Vau, prvo si mi slomio srce a sad ideš sa drugom na ples
A. Ti ona koja je raskinula sa mnom. Čekaj jel ti se ja još sviđam
J. Ti? Ne fuj, mislim nisi ti ružan, mislim jesi... mislim..... ne sviđaš mi se više
A. Znači ne ljutiš se zbog toga šta idem sa njom?
J. Nije kao da imam izbora. A sve i da ga imam gladna sam tako da me baš briga. Radi šta hoćeš
Sad napokon mogu da idem da jedem
Nakon što sam jela otišla sam u dvorište i tamo je bio na sredini jedan teren, i tribine a okolo trava i klupice. Sela sam na tribine a momci su igrali futbal. Tako su bili Aleksa, Maks i Kol. I još neki koje ne poznajem. Tamo nisu bili ni Mark ni Čak, a okolo nisam videla Kejti i Kalinu. Orišla sam do Kejtine sobe čisto da proverim da li su njih troje tamo. Ne nisu bili tamo. Pošto nisam znala gde su njihove sobe  zvala sam Kejti
J. Eee
K. Eee
J. Gde ste vi?
K. Dođi kod biblioteke
J. Ozbiljno?
K. Kod menze
J. Dobro evo stižem
Sišla sam dole i videla sam njih troje sa koferma
J. Vi idete?
K. Da, prvo nismo trebali, ali su rekli da je hitno i da moramo da dođemo
J. A gde je Kalina
K. Ona je već otišla
J. Dobro, ajde ćao
K&M. Ćao
I tako odoše oni, pa sam se je vratila na tribine. Sela sam tamo i prišao mi je Maks. Samo da se razumemo završili su partiju futbala i on nije imao majcu.
M. Hej
Seo je pored mene i stavio je ruke iza leđa i naslonio se na njih (ko ne razume ovo je ona najhot sedeća muška poza)
Prošlo je minimumpet mintua dok sam se ja sabrala i imala snage da mu kažem hej. Da, ima pločice
J. He-e-ej
M. Jesi dobro?
J. Aha
NeEeEeEe. N iSaM doBro. Da Li izGleDam Kao dA sAm doBRo. A da zato me je i pitao, zato što izgledam kao da me je upravo stfefila mini srčka. Zato što jeste. Kako neko može da ima tako dobre PloČIcE. A da postoji teretana. Ali ko ima snage za teretanu 😭😭😭😭😭. Nakon što sam se malo sabrala, nastavili samo da pričamo
J. Pa, šta si hteo
Usta su mi se raspala milion puta dok sam ovo rekla. I pošto je on to video, nasmejao mi se
M. Mogu duks
Rekao je misleći na duks koji je bio trešnja crven i imao je belim slovima napisano PARIS, a na rukavima je imao dve bele linije. Da, to je bio moj duks
J. Da, naravno
Rekla sam pružajući mu duks u čuđenju
Obukao je duks i najsmejao se mom izrazu lica. Koji je inače bio onaj cute osmeh koji samo devojka ima i to dok je muva neki rendom lik
M. Bolje?
Samo sam ga pogledala u značenju ne. Nasmejao se i NIJE skinuo duks.
J. Pa jel ostaješ ovde za raspust?
M. A što, ti bi htela da me gledaš svaki dan?
J. Daj, ozbiljno, ne glupiraj se
M. Ja sam skroz ozbiljan
J. Kasno je moram da idem
M. Ne nije kasno. Još nije ni pao mrak
J. Epa zamisli da jeste
Ustala sam i krenula u sobu
M. Čekaj
J. Šta?
M. Duks
J. Jao dobro dođi
Otišli smo prvo do njegove sobe da se presvuče i naravno da nije mogao da ostavi damu samu da čeka na hodniku.  Da bila sam u njegovoj sobi dok se presvlačio. Posle smo otišli do moje sobe. Iskreno ne znam zašto je išao sa mnom, ali ok. Dao mi je duks i onda smo otišli da šetamo
__________________________________________Ljudi vi ne znate šta se desilo za ovih nekoliko meseci. Znači prvo srećan Uskrs i Đurđevdan ko slavi. Sa malim kašnjenjem, al nema veze. Damas je mojoj sestri rođendan. Mislim jeste da sam ja ovaj underline napisala tri dana nakon što sam napisala poglavlje al dobro. Ja sad gledam evroviziju i ne vrerujem da ja Srbija bila prva. Znači ne verujem. Al dobro, ja sam iz Srbije tako da neću da se žalim. Mislim hoću, ali neću