*sadasnjost*
-Da li ste ikada smatrali da ste necim izazvali sve ono sto vam se desilo i zivotu?-
Pitanje koje mi je upravo postavljeno mi je izazvalo jako veliku mrznju. Da li iko iole normalan na svetu moze da pomisli da dete od sest godina moze da izazove silovatelja?
-Da li ste vi svesni sta nju pitate? - Nemanja je sa jako velikom dozom besa upitao novinarku.
U stavu joj se videlo da je otrovna, cak covek moze i pomisliti da podržava silovatelja.
Srecom bili smo u kaficu, gde je bilo mnogo ljudi, i uspela sam da se suzdrzim da je ne udarim, a bila sam i te kako spremna na to.
Ustala sam istog trena i krenula ka izlazu, cula sam da prica nesto za mnom ali se nisam previse obazirala na to.
-Jesi li dobro bebo? - i da i sada kada sam odrasla zena moj tata mi i dalje tepa bebo
-Jesam matori, navikla sam da me ljudi osudjuju. - rekla sam ne gledajuci ga u oci nisam bila spremna na to, jer suze samo sto nisu krenule
-Ja cu prosetati malo, vidimo se kasnije. - citanjem mi je potvrdio, jer zna da i dan danas patim zbog svega loseg sto mi se desilo
Ja sam danas ostvarena poslovna zena sa dvadeset i sedam godina imam sve ostvarene snove. Radim posao koji sam zelela. Glavni sam inspektor za sva pitanja koja se ticu bilo kod zlostavlja ja maloletnih lica. Da zelim da pomognem svima kojima je potrebna pomoc.
Ali u ljubavnim ostvarenjima sam nikakva nisam bila spremna da pustim ljude u svom zivotu, nikog. Ni jednog muskarca pa cak ni zenu, nemam ni prijatelje.
Sa kolegama sa posla se ne druzimo. Nemamo sta da pricamo.
-Pazi kuda ides luda zeno! - kroz smeh mi je dobacio barmen. Mogao je to pre da mi kaze a ne kada sam udarila glavom u znak.
Pitate se kako znam da je barmen, pa prvo obucen je kao barmen, stoji ispred restorana i omg. On je prezgodan prelep i pesarmantan, ostala sam bez teksta.
Braon kosa, tamne oci, osmeh woow.
I prvi put sam ostala bez reci, samo sam se smejala kao luda.
-Jesi li okej? - prisao je i poceo da mi pipa celo
-Da... Da da, super sam! - rekla sam i dale blenuci u njega kao neka napaljena klinka
-Drago mi je, ne delujes mi kao ludaca. Pa sta onda to radis? - poceo je da se smeje kao lud - Zasto udaras glavom u znakove! - smeje se kao da mu je poslednje. "Kao lud na brasno!"
-Nisam znala da sam toliko smesna i zanimljiva. - pocela sam i ja da se smejem - Pravo pitanje je sta ti radis? Zar ne trebas biti tamo? - pokazala sam rukom ka sanku
-Cuo sam da dolazi neka ludaca i udara glavom u znakove, pa se pomislim da izadjem i gledam kako to radi! - poceo je jos vise da se smeje
-Dakle ja sam ti sad spdnja! - odmakla sam se ljutito od njega i okrenula i krenula ljutitim hodom da odlazim. - Nadobudni! -
Malo cemo sad da ubacimo i ljubavnih delova iz ovih zivota, povremeno se vracajuci u prošlost. Ne zelim da mi se prica svodi samo na lose stvari! Nadam se da ce vam se dopasti, ako vam se dopada ostavite kom.
