*sadasnost*
-Mila je li sve u redu? - to je bila tatina devojka, nikada se nisu vencali ali zive zajedno. Tako da ja kazem nije mu zena vec devojka, ali ona je moja mama.
-Da mama sve je u redu! - ne nije u redu, posle toliko godina skot se opet pojavljuje u mom zivotu
-Jako sam gladna, osecam caroban miris iz kuhinje sigurno je jako ukusno. -
-Rucak je spreman ti kada god resis da rucas kazi. - da ona je bila ona brizna zena, jedino ona pored mog oca koja je znala moju zivotnu bolnu pricu, i uvek je to cuvala i gledala me je ne sa zaljenjem vec sa ponosom, zbog toga je mnogo volim i cenim
-Odoh da se istuširam, pa mozemo rucati! - rekla sam i krenula da se penjem stepenicama na spratu
-Vazi, ja cu postaviti sto. A tata nam moze doneti neko dobro vino iz podruma. - posle svakog napornog dana znali smo sesti zajedno rucati i popiti po koju casu vina. To je bio nas nacin da se opustimo
Otisla sam u svoju sobu koja je jos uvek bila detinjstva, jedino je krevet za decu zamenio veliki francuski lezaj. Da neko vidi moju sobu rekao bih da sam ja neki veliki fan Barbi. Ali ne to je tako jer je tata tu sobu sredio za mene. I nikada nisam zelela da je menjam, jer me podseca na pocetak novog i dobrog zivota.
Soba je bila jako jednostavna a opet sa tako puno ukusa, sigurno se jako dugo trudio da je sredi. Bila je okrecena u roze, sa roze zavesama na prozoru, radnim stolom, sa foteljom isto i roze boji. Da kao sto sam rekla ko bi rekao da ja tu spavam.
Taman sto sam krenula u kupatilu da se tusiram poruka na telefonu me je vratila nazad. Zanimalo me je sta je sada, pretpostavila sam da je neko iz stanice. Ali ne da vrag mira.
Na telefonu je bila jako kratka poruka.
-Cekam te u restoranu gde smo se prvi put videli, nadam se da ces doci da ti se zahvalim. - bilo je sve sto je pisalo.
Naravno da sam pretpostavila od koga je, od tajanstvetog ujaka, barmena i sarmantnog seksi momka.
Vratila sam se nazad i opet krenula ka kupatilo ne odgovarajuci. Zivo me je interesovalo kako je dosao do mog broja.
Tokom tusiranja celo vreme sam mislila o njemu. Da li da idem, sta ako je opasan, ali opet jako je brizan. Zena koja prezivi grozne stvari kao dete tesko veruje bilo kome.
Moje poverenje ima jedino moj otac i moja majka, ljudi koji su mi ucinili zivot jako srecnim.
Ma otici cu, sta me kosta tu ce biti puno ljudi verovatno cemo samo pricati. Ali sta da obucem, da li ce on biti lezeran, elegantan nista mi nije napisao. Da li da budem seksi, ili kao divljakusa obucena.
Mozda je bolje da ne idem, moje premisljanje tokom tusiranja je sigurno trajalo previse dugo, jer sam cula mamu kako kuca na vrata.
-Mila da li je sve u redu, dugo si se zadrzala? -
-Da sve je u redu, nego me je voda opustila, pa sam se malo zanela. Silazim odmah.
Ugasila sam vodu i krenula da se brisem i oblacim.
Jos jedan deo je tu, sta mislite da li ce otici i ako da sta ce se desiti. Ja vas molim da mi napisete, jer zelim da se nekako spojim sa citaocima. I nadam se da vam se svidja. Ljubim😘
