Njegove reči su me pogodile,morala sam nesto reci. Ja ne bih bila ja kada bi ovo precutala,šta on misli da sam neka kurva koja će odmah da mu da da je izjebe. Šta sam sve prošla u životu dobro je da ikome više verujem.
-Pa da nisam ti dala da me ovde izjebes pa ajde sada mrs kuci, olosu raspali. SKOTE.- zadavila bih ga sada ovde ali sam se dostojanstveno okrenula i krenula ka vratima. Neće mene jedan skot da ponižava.
-Okej stani, molim te izvini. Ne znam sta mi je, kada sam sa tobom ne razmišljam bas kako treba.- da sad ce dečko da traži razne izgovore.
Ništa nisam rekla samo sam izašla iz stana i krenula ka liftu. Skot. Kada sam došla do lifta skontala sam da sam zaboravila telefon, i morala sam da se vratim kod olova u stan. Pošto vrata na izlazu nisam zatvorila samo sam ušla.
-Samo telefon da uzmem.- rekla sam njemu koji je bio okrenut meni leđima i pričao je telefonom da nije skontao da sam ušla.
Kada sam uzela sa stola telefon čula sam ga kako je rekao.
-Pogrešio sam, ali ne brini biće moja kada se sledeći put vidimo. Dobicu dogovor.- to me je toliko pogodilo jer znala sam da se radi o menu.
Prišla sam pipnula ga za rame i kada se okrenuo zviznula sam ga pesnicom da se dečko zaljuljao.
-Sto me udari?-pitao je bas ljuto.
E pa ja sam jos vise ljuta.
-Dobićeš dogovor, biću tvoja jeli olosu.-krenula sam opet da ga udarim ali se izmaklo.
-Ej ludaci nisam o tebi pričao pogrešno si shvatila. Ugovaram posao. Pozvao me je partner sa kojim radim.- ou sad sam ga bas zakuvala.
-Odakle ja da znam, pričao si da će neka biti tvoja.- izvlači se kako znaš.
-Zgrada devojko , zgrada.-govori dok ide prema kuhinji i uzima ubrus da obrise krv. Dobro sam ga zategla.
I čekaj zgrada, njegova, koliko je on zapravo bogat?
- Daj meni.-govorim dok mu prilazim.
-Beži od mene ludaco.- jel on to bega od mene po kuhinji.
-Izvini pogrešila sam, daj dati pomognem.-bas mi je krivo.
-Okej, dodji.- priča dok seda na ugaonu u dnevni. Koji je spojen sa kuhinjom i trpezarijom.
Prišla sam, uzela ubrus i krenula da mu pomažem.uhvatila sam za nos i krenula da mrdam levo desno da vidim da li sam mu polomila.
-Ej bre.-počinje da se dere dok se odmacinje od mene.
-Proveravam da li je polomljen.-meni je ovo toliko smešno, ja ne znam kako se otimam porivu i ne krenem da se smejem.
-I zašto nisi krenuo za mnom, da me zaustavis?- pitam ljuto.
-Zato što bi se vratila.-
-Zašto to misliš?-
-Zato što je ovaj sprat ceo moj, da bi se vrata lifta otvorila treba ti šifra.- molim.
-Lažeš?- pitam zbunjeno.
-Ne idi slobodno probaj.- vidi mu se na licu da priča istinu, skroz je ozbiljan.
- Daj mi šifru.-
-Ne dam, dok se ne pomirimo.- Ali mi nismo u svadji, ili jesmo?
Evo društvo još jednog dela, izvinite na greškama kucam na tabletu telefon sam polomio🤣🤣🤣, čekam da stigne drugi. Ljubim😘😘
