Nestvarna

Poglavlje 19

Mesec dana kasnije

Uzela je torbu i krenula da izađa iz kancelarije, kada je ugledala Natalijino ime na ekranu. Za ovih mesec dana koliko se znaju, zbližile su se. Izgleda da su bili u pravu. Bespotrebno je brinula oko nje.

- Žurim na sastanak. – rekla je kada se javila na telefon i zatvorila vrata kancelarije. – Mila, ako me Andrija traži reci da sam na sastanku. – krenula je ka liftu. Natalija se na pomen Andrijinog imena na trenutak ukočila, ali se brzo pribrala.

- Zakazala sam nam nokte u 18h danas.

- Hvala ti, divna si. – pogledala je u svoje borde nokte koji nisu bili stari više od dve nedelje. – Vidimo se onda kasnije. – rekla je i prekinula.

Najviše se ogrešila o nju. Pogrešila je. Natalija je bila divna devojka sa tužnom pričom. Roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nesreći kada je ona bila pri kraju studija. Imala je dečka kog je mnogo volela, ali ostavio ju je. Prevario ju je i ostavio, što bi Natalija rekla, odbacio ju je kao staru krpu. To ju je mnogo pogodilo. Krenula je kod psihijatra, godinu dana je imala nesanice, košmare, uzimala je tablete.

Koliko možeš da voliš nekog? Koja je granica ljubavi normalna? Šta čovek može uraditi da bi zadržao nekog? Kako bi se ona ponašala kada bi je Andrija ostavio? Da li bi i ona bila kao Natalija? Sažaljevala ju je donekle. Bila je ona jedna sirota devojka, koja je za kratko vreme izgubila sve.

Ali nisu svi mislili tako. Dok je Natalija uspešno izbegavala da je Ksenija upozna sa Andrijom i Dejanom, upoznala je Anitu. Netrpeljivost i napetost između njih dve, osećala se u vazduhu. Anita je odmah primetila da sa njom nije nešto u redu, a Natalija se itekako osećala neprijatno u Anitinom prisustvu. Natalija je u neku ruku videla neprijatelja u Aniti i preteću opasnost. A opasnost joj nije bila potrebna. Ona je imala jedan cilj, i Anita joj nije bila potrebna. Bila joj je potrebna samo Ksenija.

Anita je s druge strane, danima pokušavala da sazna nešto o Nataliji. Bilo joj je nemoguće da niko ne zna ništa o njoj.

- Paranoična si. – Andrija joj je jednom prilikom rekao. Sedeli su ona, Andrija i Mladen. Čekali su Kseniju koja se kasnila. Zadržala se u gradu sa Natalijom.

- Ne, ta devojka mi je mutna. - rekla je.

- Samo si ljubomorna jer se ne odvajaju. – Mladen ju je zadirkivao.

- Da li ste je upoznali? – pogledala ih je obojicu.

- Ne. – Andrija je prvi rekao. – Imam osećaj, kao da me izbegava. Ne znam razlog, ali kao da želi Kseniju samo za sebe.

- Posle sam ja paranoična.

- Devojka je nova u gradu. Upoznala je Kseniju, ne vidim problem u tome. – Mladen je rekao.

Anita se prisećala ovog razgovora, dok je sedela sa Mladenom i gledala film. Nije videla svoju drugaricu već par dana. Kad god bi se čule, kad god bi pozvala Kseniju, ona je bila sa Natalijom.

Anita je duboko izdahnula i pogledala u Mladena.

- O čemu razmišljaš? – pitao ju je.

- Ni o čemu. – hladno je rekla.

- Anita, znam te. Šta te muči?

- Jesi li se čuo sa Andrijom skoro?

- Jesam malopre, zašto?

- Da li ti je rekao nešto za Kseniju? – stopirao je film i okrenuo se ka njoj.

- Da li se desilo nešto među njima?

- Ne znam. Ne priča mi ništa. Ne čujemo se. Kad god je pozovem, ona je sa svojom novom najboljom drugaricom. – zajedljivo je rekla. Duboko je izdahnuo i pogledao zaljubljeno u nju.

- Mislim da preteruješ.

- Ne preterujem. – uzela je svoj telefon u ruke. – Gledaj sad. Pozvaću je i reći će mi da je sa njom. Pazi šta sam ti rekla. – okrenula je svoju drugaricu i uključila na zvučnik.

Ksenija je cupkala u autu i slušala muziku, čekajući Nataliju ispred zgrade u kojoj je živela, kada se Anitino ime pokazalo na ekranu. Nasmejala se i javila.

- Hej ljubice. – rekla je radosno.

- Šta radiš? – pitala ju je Anita, gledajući u Mladena.

- Evo me ispred Natalijine zgrade. Čekam je. – Anita je usnama oblikovala Mladenu „rekla sam ti". – A ti? Ako si slobodna posle, možemo da se družimo kod mene nas tri. Andrija je kasnije sa momcima, tako da sam sama.

- Ne mogu. Mladen i ja imamo već nešto isplanirano. – slagala je.

- Zar Mladen ne treba da se vidi sa Andrijom? – zbunila se na trenutak. Činilo joj se da joj je Andrija rekao da će i Mladen biti sa njima.

- Trebam. – Mladen se ubacio. – Pusti Anitu, samo te testira na ljubomoru. – nasmejao se, dok ga je Anita ljuto gledala. – Doći će kod tebe.

- Važi. – u tom trenutku je Natalija ušla u auto.

- Izvini što si me čekala. – rekla je. Mladen se na trenutak skamenio na poznati glas. Glavom mu je prošla jedna devojka, koja je nekada bila deo njihove družine. Koja je šansa?

- Anita, vidimo se večeras. Ljubim te, ali moramo da idemo. Imamo zakazane nokte sad. – Ksenija je izdeklamovala.

- Ćao Anita. – Natalija je rekla, nesvesna da je možda njen plan krenuo po zlu. Ksenija je prekinula vezu i krenula.

- I gde idemo? – nasmejala se Nataliji.

- Vozi, navodiću te.

Mladen je nakon Anitinog dramljenja, zamišljeno sedeo, trudeći se da gleda film, ali mu nešto nije dalo mira. Šta ako je Anita bila u pravu?

- Bebo, imaš li Natalijinu sliku? – pitao ju je.

- Ne, zašto? – zbunjeno ga je pogledala.

- Zanima me kako izgleda.

- Čekaj da pogledam. – krenula je da traži po galeriji, ali nije ništa našla. Tražila je u porukama sa Ksenijom, ali ni tu je nije bilo. – Fasninantno mi je, kako nema nijednu društvenu mrežu. – Anita je u jednom trenutku rekla.

- Kako misliš?

Lepo, devojka prosto ne postoji nigde. – izdahnula je nevoljno, a onda je naletela na jednu sliku.

Njih tri, na bazenu kod Ksenije. Natalija nesvesna da je Anita slika, ispija koktel, koji je bio Ksenijin specijalite.

- Našla sam. – nasmejala se i pokazala Mladenu sliku.

Mladen je prebledeo kada je ugledao dobro poznato lice devojke, koja je nekada bila deo njihovog društva. Slika devojke, koja je bila hodajući problem.

Skočio je sa kreveta, držeći Anitin telefon u ruci.

- Sranje! – rekao je i pogledao u Anitu. – Ksenija je možda u opasnosti. – izvadio je svoj telefon iz džepa i okrenuo Andriju.

- Brate. – Andrija se nasmejano javio na telefon. – Gledamo se večeras? – pogledao je u Dejana, koji je nosio kafu.

- Zavisi. Kad Jelena izlazi iz bolnice?

- Ne znam, zašto je to bitno?

- Poslaću ti jednu sliku sad sa Anitinog broja. Molim te reci mi da grešim. – poslao je Andriji sliku.

Andrija, u strahu, u panici, skače sa kreveta, dok drži telefon u ruci. – Ta kučka! – viknuo je i pogledao u Dejana. – Jelena je sa Ksenijom. – zabrinuto je rekao. – Zovite momke, moramo da ih nađemo. Pitaj Anitu gde obično ide na nokte. Zovite je, moramo da ih nađmo! – rekao je i prekinuo vezu. – U govnima smo. Velikim. – poraženo je rekao i seo na krevet.

Pokušavao je da je dobije, ali je bila nedostupna. Ne bi sebi nikada oprostio da joj se nešto dogodi. Ne bi mogao da oprosti da joj se nešto dogodi.

-------------
Ćao dragi moji, evo i mene.
Bližimo se kraju priče.
Ostalo mi je da iskucam još par nastavka i gotovo je.
Uskoro vam se javljam sa obrazloženjem zašto me nije bilo ovoliko dugo.

Uživajte. ❤