NEDODIRLjIVA

PART 20

Katarina POV

Ne znam šta da radim. Nekako on mi se sviđa ali ne mogu to sebi  da uradim Treba da ga mrzim. Ne kajem se što sam ga poljubila ali opet ne znam da li bih to ponovila. Jako mi je čudno..

Sedimo i gledamo se već dva minuta direktno u oči. To su najlepše plave oči koje sam ja videla. Ponekad su hladne kao sante leda a ponekad kao sad gore kao plavi plamenovi... Ovo mora da prestane.

- Alexandre.

- Kaži mala. O Bože šta mi radiš. Zašto mala. Rumena sam kao paradajz sad zagarantovano. On se smeje. Smeje.

-  Sutra idem za Srbiju. Pribrala sam se dobro je

- Dobro, onda idem i ja. Više ne ideš nigde sama.

- Kako da ne. Šta si mi ti. Ićicu gde hoću, kad hoću i sa kim hoću. Već me je iznervirao. On će meni da određuje nešto.

Alexandar POV

- Vidi mala ja se neću da se rapsravljam sa tobom. Verujem da znaš pravila mafijaša. Nemoj da me teraš da te vežem za kuću. To što mi se sviđaš, ne znači da imaš prava tako da se ponašaš. Idemo u Srbiju sutra. Zajedno i tačka. Nema rasprave. Zašto uporno beži od mene. Moram ovako da pričam valjda će upaliti.

- Slušaj me sad ti.  O ne nastavljamo sa raspravom - Ti isto verovatno znaš da ako me povrediš ode glava. Ja imam dva brata koja su ti možda zapretila možda ne, ali meni su rekli nešto veoma bitno. Ustala je sa stolice i prišla mi. Krenula je da mi šapuće na uvo. - Ode glava onom tvom ako išta pogrešno uradi. Koki i Aleksej će te ubiti. A ja znam da ima neko veoma jači od tebe koji meni čuva leđa. Odmaknula se i namignula mi. -Idem u svoju kuću ti radi šta hoćeš. Ne zanima me.  Jebote ona zna ko je taj lik. U šta si se upetljala Katarina... Idem za njom. Javim mojim ljudima da mi daju njenu adresu i da je prate... Ovako više ne ide.

- Kako misliš u Srbiji je? KAKO TAKO BRZO MOŽE DA ODE U DRUGU DRŽAVU!? Lazare zovi pilota i javi mu da spremi avion.

Katarina POV

Morala sam da mu zapretim. Vredelo je. Sad sam u Srbiji i idem u svoj stan. Moj avion je uvek spreman. Za svaki slučaj...

Ulazim u stan i zaključavam vrata.

Kuvam kafu i listam instagram. Dosadno mi je a tek je četiri ujutru. Alexandar me je zvao jedno dvadeset puta. Odbila sam mu poziv isto toliko puta. Čujem zvono na vratima. Pa trebalo mu je više od šest sati da shvati gde sam. Sporo, sporo. Otključavam i otvaram vrata a na njima je bio veoma besan i crvenog lica moj muž.

- Drgai otkud ti? Moram malo da ga podjebavam.

- Nemoj ti meni dragi. Šta je ono bilo? A? Drao se ako ovako nastavi probudiće zgradu.

- Slušaj me sad. Da ton više na mene nisi povisio u mojoj zgradi i stanu. A što se tiče tvog pitanja odgovor je vrlo jednostavan. Ja mogu da idem gde hoću sa kim hoću i kad god hoću SAMA.

- Katarina, ne teraj me da pobesnim. Ko ti čuva leđa a?
Ko je to?  U šta si se uvalila?

- Ja samo radim ono što hoću.

- Prekini više. Ne zanima me. Samo molim te hajde da počnemo iz početka.

- Ne. Umesto da se svađa on me je poljubio. Kako da ne odolim. Odvojila sam se i pogledala ga.

- Možda i možemo da pokušamo ponovo. Ali ja imam pravila.

- Imam ih i ja. Rekao je

- Dobro.  Nisam više mogla poljubila sam ga.

Ljubimo se nasilno već deset minuta. Ne prestajemo ni da uzmemo vazduh. Podigao me je na kukove. O ne. Znam šta dolazi.  Ukipila sam se.

Alexandar POV

Ukipila se. O jebote. Ona je nevina.

- Katarina, jesi dobro?

- M,da. Poljubila me je opet.

- Katarina. Pogledaj me. Podigla je glavu i pogleda. Ne moramo da žurimo ako nisi spremna. Odvojio sam se od nje

- Ali šta ako mi bude trebala večnost.

- Čekaću te. Tada me je zagrlila...