TAJKUN

DEO 9.

Helena je zurila u beleške pred sobom, osećajući kako joj se misli roje. Mihailo je uspeo da joj podigne pritisak svojim provokacijama, ali sada je konačno imala nešto opipljivo. Sastanak u napuštenoj fabrici nije bio običan – konačno je imala trag koji je mogao da razotkrije Mihailovu pravu prirodu.

Sledećeg jutra, Helena je zakazala sastanak sa tužiocem. Simon je već bio u kancelariji kada je stigla, spreman da iznese sve dokaze koje su prikupili.

"Helena, mislim da smo sada spremni," rekao je Simon, pružajući joj dosije sa snimcima i beleškama. "Ovo je naša prilika da ga konačno skinemo s ulice."
Helena je klimnula glavom, osećajući adrenalin kako joj pumpa kroz vene. Ušla je u kancelariju tužioca, čvrsto držeći dosije u rukama.

"Inspektorka Petrović, Simon," tužilac ih je dočekao ozbiljnim izrazom lica. "Šta imate za mene?"

"Imamo snimke i beleške sa sastanka u napuštenoj fabrici," počela je Helena, pružajući dosije tužiocu. "Mihailo Jovanović planira nove ilegalne poslove, i sve je pažljivo sakriveno iza legitimizovane fasade."

Tužilac je pregledao dokaze, pažljivo slušajući snimke. Nakon nekoliko minuta, podigao je pogled.

"Ovo je dobar materijal. Dovoljno za početak, ali moraćemo biti pažljivi. Mihailo je pametan i ima mnogo kontakata. Moramo ga uhvatiti na delu."
Helena je klimnula, svestan težine zadatka pred njima.

"Znam. Ali sada imamo konkretne dokaze. Moramo ga pratiti i uhvatiti na delu, pre nego što uspe da se izvuče."
Tužilac je klimnuo glavom, razmišljajući.

"U redu. Odobriću naloge za praćenje i prisluškivanje. Ali morate biti pažljivi. Ako oseti da je pod nadzorom, mogao bi da nestane."
Helena je napustila kancelariju sa osećajem olakšanja, ali i napetosti. Zadatak pred njima bio je težak, ali sada su imali alatke i dokaze potrebne da konačno uhvate Mihaila na delu.

"Simon," rekla je dok su izlazili iz zgrade, "moramo se pripremiti. Ovo je naša prilika da ga konačno skinemo s ulice."
Simon je klimnuo glavom, odlučan.

"Spremni smo, Helena. Idemo do kraja."
Narednih dana, tim je radio bez prestanka. Prisluškivali su Mihailove telefonske pozive, pratili njegove sastanke, i pažljivo beležili svaki njegov potez. Helena je bila nepopustljiva, fokusirana na zadatak. Mihailo je bio vešt, ali ona je verovala da će ga konačno uhvatiti.

Jednog jutra, Simon je uleteo u kancelariju sa uzbuđenjem u očima.

"Helena, imamo ga. Mihailo je upravo dogovorio sastanak u jednom skladištu na periferiji grada. Ovo je naša prilika."
Helena je odmah ustala, osećajući kako joj adrenalin pumpa kroz vene.

"Pozovimo pojačanje. Idemo."
Ubrzo su se našli na putu ka skladištu, srce im je lupalo dok su se približavali. Ovo je bila njihova šansa da konačno uhvate Mihaila Jovanovića na delu, da ga skinu s ulice i dovedu pred lice pravde.

Helena i njen tim stigli su na periferiju grada, spremni da konačno uhvate Mihaila Jovanovića na delu. Skladište je izgledalo napušteno, ali znali su da se unutra odvija nešto važno. Helena je dala znak timu da zauzmu položaje i sačekaju njen signal.

Kada su svi bili spremni, Helena je sa Simonovim krenula prema ulazu. Simon je pažljivo otvorio vrata, i oni su ušli unutra, spremni za sve. Ali prizor koji ih je dočekao nije bio ono što su očekivali.

Unutra su zatekli grupu ljudi kako pakuju kutije sa hranom, odećom i lekovima. Na licima im se videla posvećenost i iskrena želja da pomognu. Na sredini prostorije stajao je Mihailo, nadgledajući rad i razgovarajući sa volonterima. Kada je video Helenu i Simona, samo se blago nasmešio.

"Inspektorka Petrović, Simon," rekao je mirno. "Šta vas dovodi ovde?"
Helena je stajala zbunjena, pokušavajući da shvati šta se dešava. Simon je prvi progovorio.

"Mihailo, šta je ovo? Šta se ovde dešava?"
Mihailo je slegnuo ramenima.

"Ovo, gospodo, je humanitarna akcija. Pomažemo lokalnim zajednicama u nevolji. Hrana, odeća, lekovi... sve je namenjeno onima kojima je to najpotrebnije."
Helena je osećala kako joj se srce steže. Sve njihove pretpostavke, sva njihova sumnja... Sve je bilo pogrešno shvaćeno.

"A offshore računi?" upitala je, očajnički tražeći nešto što bi potvrdilo njihove sumnje.
Mihailo je klimnuo glavom.

"Da, offshore računi. Koristimo ih za prikupljanje međunarodnih donacija i zaštitu fondova. Sve je potpuno legalno."
Helena je osetila kako se bes i razočaranje mešaju u njoj. Bili su tako blizu, a opet tako daleko od istine. Simon je gledao oko sebe, pokušavajući da pronađe bilo kakav trag kriminala, ali sve je izgledalo savršeno legitimno.

"Helena," rekao je tiho, "mislim da smo napravili grešku."
Helena je uzdahnula, osećajući težinu situacije. Sve što su radili, sve njihove sumnje... Sve je bilo pogrešno.

"Izgleda da je tako," priznala je nevoljno. "Gospodine Jovanoviću, izvinjavamo se na smetnji."
Mihailo je samo blago klimnuo glavom skenirajuci Helenu u samo nju.

"Nema problema, inspektorka. Razumem da radite svoj posao. Ako imate još pitanja, rado ću vam odgovoriti. Vi inace djelujete kao da bi me sto sta pitali"

-" Ne, hvala na razumjevanju"

Helena je znala da je ovo kraj njihove istrage. Napustili su skladište, osećajući težinu poraza. Tim je bio razočaran koliko i ona.

"Nismo našli ništa ilegalno," rekla je Helena svom timu kada su se vratili u stanicu. "Mihailo Jovanović vodi humanitarne poslove. Sve što smo mislili da je sumnjivo, bilo je pogrešno shvaćeno."
Tim je ćutao, svestan da su potrošili mnogo vremena na slepi put. Ali Helena je znala da moraju nastaviti dalje. Uvek će biti novih slučajeva, novih izazova.

"Moramo nastaviti dalje," rekla je odlučno. "Ovaj slučaj je završen bice tesko ubjediti nacelnika da nastavimo. Fokusirajmo se na sledeći."
Simon je klimnuo glavom, osećajući isto razočaranje, ali i odlučnost da nastave dalje.

"Idemo, Helena. Idemo dalje."
Helena je znala da ih čekaju novi izazovi, ali sada su bili spremni. Naučili su lekciju i bili su spremni da je primene u budućnosti.