TAJKUN

DEO 21

Sledećeg jutra, Helena se probudila ranije nego inače. Sunčevi zraci su se probijali kroz prozore, osvetljavajući sobu toplom svetlošću. Smešila se sećajući se sinoćnjih događaja i intenzivnog poljupca koji je delila s Mihajlom. Bilo je to neplanirano, ali nije mogla poreći snagu osećanja koje je probudio u njoj.

Dok se spuštala niz stepenice, zatekla je Mihajla u kuhinji kako sprema doručak. Miris sveže pečenih kroasana i kafe ispunjavao je prostoriju. Kad je čuo njene korake, okrenuo se s osmehom.

"Dobro jutro," rekao je, pružajući joj šolju kafe. "Kako si spavala?"

"Bolje nego što sam očekivala," odgovorila je, prihvatajući kafu. "Hvala za doručak."

"Nema na čemu. Pomislio sam da bi nam prijalo malo energije pre nego što krenemo na našu avanturu danas."

"Avanturu?" upitala je, podižući obrvu.

"Da," odgovorio je sa zagonetnim osmehom. "Planirao sam da te povedem na vožnju biciklima kroz obližnju šumu. Vazduh je čist, staze su predivne, a priroda ovde je zaista posebna."

Helena je bila iznenađena, ali i uzbuđena zbog te ideje. "Zvuci odlično. Nisam se dugo vozila biciklom."

Nakon doručka, obukli su se u sportsku odeću i pripremili bicikle. Krenuli su stazom koja je vodila kroz guste šume i preko prostranih livada. Dok su vozili, razgovarali su o svemu i svačemu - detinjstvu, omiljenim knjigama, mestima koja su posetili. Svaki kilometar ih je zbližavao sve više.

Negde usred šume, zaustavili su se kod male reke da se odmore. Mihajlo je izvadio ćebe i nekoliko grickalica iz ranca, a Helena se smejala njegovoj predusretljivosti.

"Sve si isplanirao, zar ne?" zadirkivala ga je, dok su sedeli na ćebetu.

"Volim biti spreman," odgovorio je s osmehom. "Želim da uživamo u svakom trenutku."

Dok su sedeli pored reke, razgovor je postao dublji. Mihajlo je pričao o svojoj prošlosti, otkrivajući detalje koje je do sada držao u tajnosti. Helena je pažljivo slušala, osećajući kako se zidovi između njih ruše. I ona je njemu otvorila svoju dušu, pričajući o izazovima svog posla i o tome koliko joj je važna pravda.

"Znaš," rekao je Mihajlo, uzimajući je za ruku, "mislim da te nikada ne bih upoznao na ovaj način da nije bilo ovih okolnosti."

Helena je osetila kako joj srce ubrzava. "Ni ja tebe," priznala je. "Ali drago mi je što jesmo."

Pogledali su se u oči, a trenutak je bio ispunjen sirovom emocijom. Bez reči, Mihajlo se nagnuo bliže i poljubio je, ovaj put nežno i polako. Helena je uzvratila, osećajući kako se prepušta osećanjima koja su je obuzimala.

Taj poljubac je bio dokaz njihove sve veće povezanosti, trenutak u kojem su oboje shvatili koliko im je stalo jedno do drugog. Dok su se povlačili, smešeći se, Helena je znala da se nešto duboko promenilo između njih.

"Danas je bio dobar dan," rekla je, oslanjajući glavu na njegovo rame.

"Bio je savršen," složio se Mihajlo, obavijajući je rukom.

Nakon što su se vratili iz vožnje biciklom, Helena i Mihajlo su se uputili nazad u vikendicu. Dok je Helena pripremala kafu u kuhinji, Mihajlo je otišao da proveri svoju e-poštu. Bila je to mirna i prijatna scena, prepuna topline i bliskosti koju su razvili tokom dana.

Helena je upravo nalila dve šolje kafe kad je njen telefon zazvonio. Na ekranu je pisalo "Simon". Srce joj je ubrzalo, osećajući da poziv može doneti loše vesti.