I don't have power,I am a power

Part 51

-Aaaa!-zajaukao je i ispustio knjigu.

-Šta?!Šta ti je,Teo?!-pitao sam ga preplašeno dok je Terens samo bledo gledao u brata.

-Knjiga...Opekla me je!-rekao je kroz plač i jecaje.

-Opekla?!Kako je knjiga mogla da te opeče?!

-Ne znam,ali boli!-zajaukao je i počeo da plače.

-Hej,ne plači.-počeo sam da ga smirujem.

-Kako,kad me ovoliko boli!?

-Ok,ok,pruži mi ruke.

-Zašto?

-Veruj mi,samo ispruži ruke...

To je i uradio dok me je gledao čudno.Hm,nikad nisam uspeo da izlečim drugog,ali sad je pravi trenutak za prvi put.Uhvatio sam ga lagano za ruke,što ga je očigledno jako zabolelo,sudeći po izrazu lica.Koža mu je bila vrela,kao da su mu ruke do sad bile u vatri.Koncentracija,hajde...Uspeo sam?To!Uspeo sam!Obijica su me gledali zabezeknuto,a Teo je zagledao ruke da vidi da li je to istina.

-Šta...Šta su to uradio?-pitao je mucajući.

-Boli li te još?

-Ne,ali...

-Onda nije važno šta sam uradio,važno je da te ne boli više.

Tad je neko ušao na vrata i Teo je rekao srećno:

-Mama,da vidiš samo šta je Reks uradio!

Na pragu je stajala tetka River i gledala nas zabrinuto.

-Čula sam neki plač,jel sve u redu?

-Da,a samo da vidiš šta je Reks uradio!Uzeo sam ovu knjigu i ona me je opekla,a on je učinio da opekotine nestanu i...

-Dušo,sigurno si mnogo umoran pa ti se pričinjava.

-Nije,mama.-ubacio se Terens-I ja sam video.

-Ma dajte,momci!Kako knjiga može nekog da opeče?!

-Stvarno,obojica smo videli,Teo ju je otvorio i...

-Ne verujem ja vama ništa,ali daj da proverim...-rekla je i prišla knjizi.

-Ne!Ne diraj je!-viknuo sam,ali je bilo kasno,već je jaukala od bola.

-Šta je to,za ime božije!?Kao vatru da sam dotakla!Aaa,što boli!

-Oh,vi ćete mene da ubijete...-rekao sam uz teški uzdah-Daj mi ruke.

-Slušaj,dušo,nije baš da verujem ni u to da je ovo knjiga mogla da uradi,ali sigurno ne verujem da možeš tek tako da učuniš da povrede nestanu.

-Tetka,ne raspravljaj se nego mi daj ruke!-rekao sam zapovednički,što se njoj nije svidelo,ali je ipak poslušala.

Sledeće sekunde me je gledala zadivljeno sa vilicom koja je već dotakla pod.

-Šta se desilo upravo?!

-Ništa,samo sam te iscelio...

-Pričaš to kao vremensku prognozu!

-Za mene je to svakodnevnica.

-Ugh,ništa ne kapiram!

-Bolje.Ček da vidim tu knjigu...

-Čekaj!Možda se to tebi desi!

-Sumnjam.Mislim da deluje samo na ljude.

-Ok,a šta si ti ako smo mu ljudi!?

-Tetka,nije to sad važno,nego...