I don't have power,I am a power

Part 68

Ja:Kakvo bre pismo?!

R:Odakle ja da znam?!Videla sam ga na stolu i rečila da te zovem!

Ja:Sve jedno bi me zvala...Šta piše?

R:Gde?!

Ja:Pa u pismu,dođavola!

R:Kako ja to da znam?!

Ja:Ne znam...Možda da pročitaš,genije!

R:Ne viči na mene!

Ja:Dobro,dobro,žao mi je,u redu?!I ja sam zabtinut kao i ti,znaš?!

R:Znam,znam,izvini...Ne znam,nisam čitala,bila sam previše zaokupljeni brigom da bih čitala.

Ja:Dobro onda,pročitaj mi.

R:Ne znam da li je to dobra ideja,bolje ti dođi ovde.

Ja:Ali ja...Zauzet sam sad,Roksana.

R:Važnije od sina i ćerke!?

Ja:Ne,naravno da ne,oni su mi sve na svetu.Dolazim za par minuta,može?

R:Važi,čekam te,požuri...

-Kuda ćeš?-pitala je Džoana zabrinuto.

-U Englesku...-odgovorio sam dok sam oblačio majicu.

-Zašto?!

-Desio se nešto jako loše,objasniću ti kasnije,bolje idi kod onog idiota i ubedi ga da ne kaže nikome ništa.

-Ali ne želim da ideš!

-Džoana,desilo sr nešto mnogo,mnooogo loše,nešto u vezi Tonija i Lise,nemam vremena da ti sve objašnjavam,moram da idem,volim te!-rekao sam u jednom dahu,poljubio je i nestao.

Srećom sam bio doboljno pametan da se teleportujem ispred stana jer je unutra bio mali milion ljudi.Mnogo ljudi je jednako mnogo svedoka,a to je jednako nevolja.Ne znam koga tamo nije bilo,od novinara do policajaca.Uf,koja gužva!Taman sam zakoračio u stan,kad je ispred mene stao neki lik u uniformi i rekao:

-Gospodine,žalim,ali ne smete da ulazite,zabranjeno je za sve osim ovlašćenih lica.Ni ne znam kako su vas moje kolege napolju pustile da uđete ovde,ali ćete sad morati da izađete.

-Čekaj,pa ne možeš da me isteraš,druže,moram da vidim to pismo i...

-Pismo?!Odakle vi znate za to?!

-Ja sam mu rekla.-ubacila se Roksana koja se nekako odjednom stvorila iza nas-Molim vas da ga pustite.

-Gospođo,zar vi ne znate da ne smete da odajete informacije u vezi istrage!?

-Znam,ali je on otac te dece i trebalo bi da zna.

-Da,ali ipak...

-A i na njega je adresirana ta koverta,tako da je logično da je on otvori.

-Izvinjavam se,ali ne mogu da dozvolim remećenje mesta zločina.Pustite veštake da urade svoj posao,uzmu otiske prstiju i ostalo,pa ćete da dobijete kovertu.

Tad mi je načisto pukao film:

-Pa jel si ti normalan,kretenčino jedna?! Smesta mi daj to prokleto pismo da ne napravim neku glupost sad!

-Gospodine,privešću vas zbog pretnji službenom licu!

-Ma zabole me baš,moja deca su možda u opasnosti i vreme prolazi dok ga vi ovde gubite na nepotrebne gluposti!Makar i otišao na doživotnu,ima da ih nađem!

-Dobro,gospodine,smirite se,znam da vam je teško i sve,ali...

-Ako znate,zašto me ne pustite!?