The art of dying [2]

act i

12.06.2016.

Prvi je dan raspusta, a ja sam se već vratio svojim starim navikama.

Stojao sam pored Craiga i Patricka u baru. Nismo radili ništa posebno, družili smo se kao i obično, sa čašom piva u jednoj, a cigaretom u drugoj ruci.

Smejao sam se glupim šalama i razmišljao o tome kako zapravo ne znam ko su njih dvoje.

Upoznao sam ih davno, ali nikada ih nisam upoznao. Ne znam, oko ovog vremena mi se stvori uragan u glavi koji odnese sve lepe stvari koje su ikada prošle kroz moj um.

Ostavio sam čašu piva na stolu i otišao do toleta. Kada sam ušao u tu malu prostoriju, prva stvar koju sam ugledao bilo je ogledalo na starom, žutom zidu.

U tom ogledalu je bio odraz mog patetičnog lica. Imao sam dugu, čvrstu vilicu, neurednu crnu kosu i velike podočknjake tačno ispod očiju koje su me molile za san.

Mogao sam da razmišljam o tome kako treba da spavam više, kako treba da uredim svoj život, da saberem sve sitnice koje me uništavaju. Ali nisam to uradio, jedina stvar o kojoj sam razmišljao je to da neko može da popije moju čašu piva ako ubrzo ne izađem.

-Troy