The art of dying [2]

act xii

05.08.2016.

Osećam se veoma loše. Ne ono loše koje može da se popravi cigaretom, već ono zašto se ovo dešava meni loše.

Nisam je posetio u bolnici. Nisam hteo da vidim šta sam uradio.
Ona je bila tako mlada, nije znala da voli, a ja nisam znao više od nje.

Drago mi je da je uspela da se izvuče iz svog iskopanog groba za razliku od tebe i Craiga.

Ali zbog čega si mislila da će sve biti okej nakon tvoje smrti?
Kako si mislila da tom desetogodišnjaku će život biti odličan nakon toga?

Samo sam ušao da bih tebe video kako otvorenih očiju ležiš na podu sa flašom kiseline pored tebe. Mama, miris je bio užasan.

I bio sam tako mali, nisam znao šta sa radim, nisam znao koga bih trebalo da pozovem.

Video sam te mrtvom ispred svojih očiju, mama žašto si mi ovo učinila?

I sva mesta koja smo posetili, i sve što si mi rekla, mislio sam da si srećna.

Pre sam mogao da pričam sa tobom, a sada samo mogu da ti šaljem pisma koja nikada nećeš primiti.

-Troy