Uvek biram tebe [2]

Početak sjajne večeri

Za večeras je organizovana žurka u internatu, a sutra ja i Vilhelmina moramo nekako da se izvučemo i da odemo do bolnice. To neće biti nimalo lak posao.

"DAJANA", viknula je Sabrina. "Pet puta te zovem. Pogledaj me."

Okrenula sam se ka njoj.

"Misliš li da mi ova haljina lepo stoji?"

"Mislim da niko normalan ne bi nosio haljinu dok napolju pada sneg", rekla sam, mada su svi to radili.

"Mislim da to nije tvoja stvar", uzvratila je. "A sad", podigla je haljinu, "da ili ne?"

To je bila jedna tamnoplava haljina sa zlatnim kaišićem. Prilično slatka i prilično smela za Sabrinu.

"Dakle, to oblačim", konstantovala je. "Šta ćeš ti?"

"Definitivno ne haljinu", rekla sam a ona me je gađala jastukom.
"Prokleto sam ozbiljna."

"Ne znam, videću s Vilhelminom."

"Hajde, idi ti vidi s njom dok se ja našminkam", rekla je.

"Dobroo." Izašla sam iz njene sobe i uputila se ka Vilhelmininoj. Kada sam ušla unutra zatekla sam je ispred ogledala. Stajala je nepomično.

"Toliko se dugo ogledam u ovom ogledalu da sam na kraju pomislila da ću završiti u njemu", rekla je i dodirnula svoj stomak. Zatvorila sam vrata.

"Kako si?", pitala sam je i sela na krevet. Okrenula se ka meni.

"Ne znam. Samo znam da moram što pre u bolnicu."

"Ne brini", rekla sam. "Slušaj, razmišljala sam nešto, mogu da pozovem Čarlija. On može da nam pomogne da odemo do bolnice."

"Ne", odgovorila je brzo. "Ne želim da Čarli sazna za ovo."

"Zašto? Mislim, on može da nam pomogne."

"Ne, Dajana. Hajde da ovo uradimo same. Da odemo autobusom ili tako nešto. Molim te. Ne želim da bilo ko sazna."

Klimnula sam glavom. Nisam želela raspravu, a možda je ovako bilo i bolje.

Ostalo je još par sati do žurke. Retko ko je u internatu ručao, a ni večera nije bila toliko bitna. Niko nije planirao da se vrati trezan sa te žurke. Kao ni sa jedne na koju sam do sada bila.

"Ima li ovde neko ko se ne sprema za žurku?", zapitala sam se. Mislim da sam bila jedina koja je tačno znala šta će obući i koja nije očekivala neki provod.

Otišla sam sama na večeru dok su ostale bile zauzete. Zašto mi odjedno to više nije bilo privlačno? Mislim, ovo bi trebala da bude žurka za nas maturante i kao glavna je. Ne poslednja, ali glavna. A ja nisam bila nimalo uzbuđena.

Pažljivo sam jela i to se malo odužilo. Onda sam se vratila u sobu i počela da se oblačim dok je Dženifer stalno upadala tražeći mi parfem/karmin/kremu za ruke. "Oh, divna si!", rekla je kada sam se obukla i stala ispred ogledala. Setila sam se Vilhelmininih reči od danas i čvrsto zatvorila oči.

"Ko te šminka?", pitala me je Dženifer.

Zamislila sam se. "Hmm, ti?"

Osmehnula se. "Naravno. Samo da prvo završim sebe."

Dženifer je bila brza i spretna što se tiče šminkanja, tako da je brzo završila i prešla na mene. Izgledala sam divno nakon petnaest minuta.

Alisija je ušla unutra noseći - hvala bogu - pantalone. "Ou Dajana, zašto ne možeš takva svakog dana?", rekla je. "Divna si."

"Hvala", rekla sam. "I ti si."

Poklonila mi se. "Gde su Vilhelmina i Sabrina?"

"Nemamo pojma. Da idem da ih potražim?"

"Što da ne."

Njih dve sam pronašla u Vilhelmininoj sobi. Sabrina je obukla onu svoju haljinu. A Vilhelmina dugu crnu suknju. Dugu do poda. "Divne ste."

Zahvalile su mi se i Sabrina je pitala kada krećemo. "Za malo manje od sat vremena."

"Ko će da čeka toliko?"

"Mi, očigledno."

***

Sat i nešto manje kasnije smo bile spremne da krenemo.

Isto mesto, ista atmosfera. Nije bilo potrebe da se bilo šta priča jer se ništa nije promenilo.

Bilo mi je u najmanju ruku dosadno. Veoma veoma dosadno.

Malo sam igrala, malo sam pila. Malo. Ali i dalje mi je nešto falilo. Telefon mi je zavibrirao i videla sam da me zove Čarli. Ali nisam mogla da se javim jer je muzika bila preglasna. Pošto nije odustao, morala sam da izađem ispred.

A tamo me je upravo i čekao.

"Ptičica mi je šapnula da ti je dosadno", rekao je a ja sam se nasmejala. Kako mu to uspeva?

"Pa ti si genije", rekla sam. Prišla sam mu i poljubila ga.

"Hoćemo li samo da stojimo ovde ili ćeš malo da se pokreneš kako ti ne bi bilo dosadno?"

"A šta misliš da radimo?"

"Da se napijemo i vozimo gradom?", predložio je.

"Dođavola, može."

Ušla sam u auto. "Pogledaj na zadnjem sedištu. Imam neke stvari koje bi ti se dopale."

Okrenula sam se i ugledala dve boce Jack Danielsa i dve paklice cigareta.

Nit' pušim, nit' pijem ali sviđa mi se. "U tako sam dobro raspoloženju sada da je ovo sjajno."

"Znao sam", rekao je i nasmejao se. Krenuli smo.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖
Komentarišite i kliknite VOTE 💜