Uvek biram tebe [2]

Zatvorski dnevnici

"Ona vidi samo tihog i pristojnog momčića; slepa je za ono što sam ja zaista."

Tes Geritsen, Klub Mefisto
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Bio je u ćeliji sa još dva tipa. Jedan je ličio na one istetovirane, nabildovane tipove iz filmova koji ne znaju da sastave običnu rečenicu. Drugi je bio isfeminiziran. Misli da je on homoseksualac. Divno, pomislio je, iz krajnosti u krajnost.

"A što su tebe doveli kod nas?", upitao ga je nabildovani. Saznao je da se zove Frenk.

"A šta se to tebe tiče?", besno je uzvratio Čarli. Ne želi da ima posla ni sa kim odavde. Gade mu se svi oni.

"Uu, dečko je malo nervozan", rekao je ovaj drugi.

"Molim te, Stivi, bar se prvo upoznaj s njim", kiselo se osmehnuo Frenk. "Nemoj kao s prošlim."

"Svi oni na kraju uživaju."

Nije se plašio. Nije se plašio tih odvratnih gadova. Preživeo je mnoge stvari, preživeće i ovo. Samo mora da nađe nešto. Nešto da mu popravi raspoloženje.

"Stivi se samo pravi, ustvari je vrlo fin dečko", rekao je Frenk i izvukao iz džepa paklicu cigareta. "Obično ne nudim, ali nov si, hoćeš?"

Čarli je uzeo cigaretu. Mora da se pravi da je kao oni. To mu nikada pre nije teže padalo.

"Slabi ste", rekao je Čarli. "Imate li nešto jače od cigarete?"

"Šta bi ti dečko, koliko godina imaš uopšte?", pitao je Frenk.

"Zovem se Čarli, ne dečko. Imaš li ili da tražim od drugih?"

"Dobro, Čarli. Ovde možeš sve da nabaviš", pričao je tiše: "Ekseri, koka, skank, esid i još puno toga. Prava mala čarolija."

"Slušaj, kretenu", rekao je Čarli. "Budeš li me na bilo koji način sjebao, mrtav si. Jasno?"

Frenk se nasmejao. Pesnicom ga je pogodio u stomak. Čarli se previjao od bola. "Vidi se da nikada ranije nisi bio ovde. Pravilo broj jedan: ne smeš da me vređaš. Pravilo broj dva: moraš da budeš fin ako hoćeš da dobiješ nešto. I pravilo broj tri: ne pravi se opasan. Ne znam ko si bio napolju, ali dok si ovde, sve to pada u vodu. Uostalom", rekao je, "što si uopšte zaglavio ovde?"

Naravno da neće da mu kaže.

"Ionako se sve uvek sazna. Dilovao si, zar ne? Izgledaš kao diler. Stivi je ovde jer je silovao dečake. Sad se kaje, naravno. Ja sam dilovao drogu. Hah."

"Kaži, baticee."

"I ja bih voleo da znam zašto sam ovde", rekao je Čarli.

"Nemoj sad da se praviš fin kad nisi, nego nam lepo kaži."

Moram da pozovem Dajanu. O bože.

"Osumnjičen sam za ubistvo."

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Dve nedelje kasnije, usledilo je mnogo alkohola i mnogo muzike.

"Nemoguće je da to nisi znala", rekla je Vilhelmina koja je ponovo bila ona stara. Skoro. "Kada su srednjoškolci na završnoj godini, poslednji meseci u internatu su uvek pomalo divlji."

"Što znači da ćemo se olešiti od alkohola", prevela je Alisija.

"Ali", rekla sam. "Prošle godine to nije bilo tako."

"To ti misliš. To što uskoro završavamo ne znači da možemo baš sve. Neke stvari profesori ipak ne dopuštaju. Ali tada je i za njih opuštenija atmosfera."

Mada mi je sve to bilo prilično strano - brzo sam se uklopila. Nisam nikako shvatila kako profesori ne provaljuju, ali su se verovatno i pravili ludi. Ustvari, sigurno su se pravili ludi.

"Upravo je ovo dobro kod škole", rekla je Vilhelmina i sagnula se, tražeći nešto ispod kreveta. Izvukla je bocu crnog vina.

"Uh, što smo elegantni", rekla je Sabrina. Čak je i Sabrina, najveći protivnik ovakvih stvari, spustila loptu.

"Uvek." Vilhelmina je otvorila bocu a mi smo uzele čaše i svima je sipala.

"Pazite da se ne napijete", rekla je.

"Aha", odgovorila je Alisija i prinela čašu ustima. "Kako da ne."

Baš smo dugo pile. Mislim, bila je noć, ali mi smo sve bile u jednoj sobi i malo smo zaboravile na Vilhelminin savet. Sama Vilhelmina je zaboravila na svoj savet. Tako da se jedna boca pretvorila u tri boce.

"Ššš", rekla je Alisija kad smo sve počele da se smejemo.

"Pa, vina više nema", rekla je Dženifer i mahnula praznom flašom.

"Spava mi se", rekla sam.

Konstantovale smo da nam se svima spava i da je za večeras dosta.

"Mislite li da postoji život posle smrti?", pitala je Sabrina.

"Spavaj", kriknule smo sve u isto vreme.

"Dobro, dobro... samo pitam."

Sledećeg jutra sam se probudila i zatekla haos. Flaše su bile pored mene, na podu. Leđa su me bolela. Krevet je bio prazan. Sabrina je zaspala na stolici, a Vilhelmina na Sabrinino rame. Dženifer skroz na drugi kraj. Izgledale smo kao klošarke.

Alisija je falila. Ustala sam i odmah mi se zavrtelo. Iz kupatila se čulo šuštanje vode.

"Alisija?", rekla sam i nakašljala se.

"Da?", rekla je. "Perem zube."

"A okej. Boli me glava." Vratila sam se na pod. Najsigurnije mi je.

"I mene", rekla je i ispljunula.

Ubrzo su se probudile i ostale.

"Je l' zna neko koliko je sati?", upitala je Dženifer.

"Preskočile smo doručak."

"Ionako ne mogu ništa da jedem. Ali treba mi vode."

***

Za vreme ručka sam se već osećala bolje, iako mi se činilo da ću biti mamurna tri dana.

"Kao pokisle smo", rekla je Sabrina. "Ne sviđa mi se to."

"Pa, ni ostali nisu bolji", promrmljala je Vilhelmina. I stvarno, većina njih su izgledali isto kao mi. Nemoguće je ostati slep za to.

Telefon mi je zavibrirao. Čarli. Nismo se čuli nedelju dana.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

MOLIM VAS KOMENTARIŠITE 💖