Dođi i zagrli me (Završena)

Epizoda 11-Defnin humanitarni rad

(Sunce je polako izlazilo.Zraci su obasjali kip slobode,most a zatim i Defninu sobu.Džejlan se prva probudila.Tek je 6 prošlo.)

Džejlan

(poljubila je Defne u obraz)

Mama.

Defne

(sanjivo)

Molim.

Džejlan

Probudi se.

(Defne ne reaguje)

Mama.

(Defne opet nikako da se probudi)

Golicaću te.Probudi se.

Defne

(golica je Džejlan)

Ne,Džejlan.Nemoj.Džejlan.Dobro,predajem se.Probudila sam se.

(gleda u mobilni)

Pa imaj milosti.Tek je 6 prošlo.

Džejlan

Neka.Hoću malo da se igramo.

Defne

Igraćemo se.Ali mama ima posla danas.

Džejlan

Opet?

Defne

Da.Mora mama da radi.Ali ne brini se,bićeš ti samnom.Igraćeš se s drugom decom a ja ću raditi.Da li može tako?

Džejlan

Može

Defne

(uzela je ćerku u naručije)

Hajdemo onda da te spremimo.Posle ćemo doručkovati i idemo u obližnji park da se igraš.

Džejlan

A ti?

Defne

Ja ću te gledati.

Džejlan

Biće ti dosadno.

Defne

Neće.

Jasemin

(okreće se prema Sinanu i budi se)

Dobrojutro.

Sinan

(Pomazio ju je po stomaku)

Dobrojutro.Kako su mama i sin?

Jasemin

Sin? A možda je ćerka? Odkud znaš.

Sinan

Tačno je ne znamo.Šalio sam se.Šta god da bude ja ću biti srećan.

Jasemin

Zaista?

Sinan

Naravno,ljubavi.Ali da ti otkrijem nešto.

Jasemin

Šta?

Sinan

Oduvek sam želeo da imam sina i ćerku.

Jasemin

Može,dopada mi se ideja.

Sinan

Jednu slatku devojčicu,kao ti.Takav nocić,pa okice kao ti,nek sve liči na tebe.