Epizoda 31-Nerimanina samoća

246 13 0
                                    


Neriman

(zagrlila ju je i rasplakala se.)

Kćeri.

Sude

Pusti me.

Neriman

(zapanjeno)

Sude.

Sude

Ja nemam majku.Moja majka je umrla.

Neriman

(rasplakala se)

Sukušum,tvoja majka je ovde.

Sude

Ne.Umrla je.

Neriman

Kako možeš to da kažeš?

Nedžmi

Neriman.Sude.Sedimo unutra pa pričajmo.

Sude

Nemam ja šta s njom da pričam.

Nedžmi

Zbog ljudi.

Sude

(ulazi)

U redu.

Omer

(radi.Na stolu stoji uramljena slika Omer,Defne i Džejlan.Zvoni mu telefon.)

Defne? Šta li se sad desilo? Da se Džejlan nije razbolela?

(javlja se)

Halo.

Defne

Omer.

Omer

Defne.Zoveš me.Šta se desilo? Džejlan? Ona je u pitanju.

Defne

Ne ne.Opusti se.Dobro smo.

Omer

Uplašila si me.Obično me ne zoveš.

Defne

Ti...Uplašio si se za nas?

(nasmejala se)

Omer

Naravno Defne.Toliko toga smo u prošlosti delili.Nećemo valjda da ratujemo.Bilo pa prošlo.

Defne

(razočarana je)

Da.Bilo pa prošlo.

Omer

Što si me zvala?

Defne

Da vidim kako si.

Omer

Defne,jutros smo se rastali.

Defne

Znam.Omer,treba da stignemo da uradimo venčanicu i cipele za Iz.

Omer

Pored svega potpuno sam zaboravio na to.

Defne

Ako ćemo raditi možemo u Pasionisu,kod tebe...Gde god želiš.

Omer

Pripitomila si se.

Defne

Samo želim to da završimo.

Dođi i zagrli me (Završena)Where stories live. Discover now