Ljubav preko poruka

Ljubav preko poruka-11.♥

"Meni se čini da naša Sarica ima dečka."podigla sam pogled i smrknuto pogledala u tu ženu koju ne podnosim, odnosno u moju tetu. Jesam li jedina koja ne voli vlastitu tetu?

"Nema Sara dečka. Pa pogledaj ju samo.."zbunjeno sam pogledala u maminom smjeru. Hej, što bi to trebalo značiti? Što meni fali?"Mala je i djetinjasta. Misliš ti da dečki vole male, niske, djetinjaste djevojčice?"

Kao da su dečki zreliji. Mislim ono... gori su od mene! Zapravo, sumnjam da su gori od mene. Možda smo na istoj razini u ponašanju.

"Ana, nemoj tako! Prekrasna je tvoja kćer. Sigurno ima dečka."namršteno je odvratila teta i ugrabila juhe u tanjur."Gdje su ovi naši dečki? I Tea?"

"Dečki su vani, a Tea.. ne znam gdje je. Saro, odi potražiti Teu."naredila mi je mama. Ugh, zašto ja? Bijesno sam ustala sa stolice i otišla provjeriti da nije gore u sobi. Ušla sam u sobu i shvatila da me netko zove.

Marko :)

Zašto on mene zove? Zašto? Da se javim? Ili da 'plešem' uz melodiju zvona? Ne, javit ću se.

"Halo..."

"Sara?"čuo se uzbuđen glas s druge strane."To si stvarno ti?"

"Ne Marko. Dobio si Baracka Obamu."rekla sam preokrečući očima.

"Sad vidim da je to Sara."rekao je i počeo se smijati."Samo si ti tako sarkastična."

"Am.. da. To mi je u genima."o bože, o čemu ja govorim?"Što sam napravila da sam zaslužila tvoj poziv?"

"Zašto imam osjećaj da ne želiš pričati sa mnom?"što? Ne, ja želim pričati s njim! Glas mu je tako... tako... topim se. U redu, moram se smiriti.

"Kriv osjećaj imaš. Želim pričati s tobom."

"zašto se onda ne----"

"Ne. Samo razgovor preko telefona. Uživo još ne."rekla sam prekidajući ga. Tko zna da li je uopće htio pitati hoću li izaći s njim. Jao, sad ako se obrukam, bolje da nestanem sa lica zemlje!

"Kako si znala da ću te to pitati?"

"Čitam misli."rekla sam i počela se smijati. Odjednom je s druge strane linije nastala tišina. Zašto je tako tih? Zašto ništa ne govori? Možda mu je netko upao u kuću i koknuo ga? O bože.. o čemu ja razmišljam?"Marko, jesi tamo?"

"Jesam, mala."mala? Mrzim kada me tako oslovljavaju. To što sam mala ne znači da me drugi tako smiju zvati. Ali.. oh on... on je druga priča.

"Zašto ne govoriš ništa?"

"Volim slušati tvoj glas."na tu njegovu izjavu sam se zagrcnula. Vlastitom slinom. Ma daj.. tko još voli slušati moj glas? Zvučim kao krepana kokoš. Ili kao mačka na samrti."Saro jesi dobro? Čini mi se da si se malo zagrcnula."

"Am.. da odlično sam."odgovorila sam."Uh,ovaj.. ovo je čudno."

"Pričaj mi."rekao je i počeo se smijati, a ja sam na taj prekrasan smijeh ispustila jedan izdah. Koji je zapravo zvučao krivo, totalno krivo. To je čak i on primjetio."Tko je sa tobom u sobi?"

"Nitko. Tko bi bio?"

"Ne znam. Onda sigurno.... stvarno Sara?"

"Ne, nisam. Fuj. Nikad ne bi!"rekla sam skroz zgađeno."Ti stalno misliš o tome?"

"Znaš mene."

"Nažalost..."rekla sam i nasmijala se."E Marko moram ići. Stara će me udaviti ako ne pronađem Teu."