Ljubav preko poruka

Ljubav preko poruka-14.♥

*Razgovor između Petre i Sare*

Bitch ajd van

Neda mi se bitch

A dajjj

A-a. Moram učit

Bitch prvi dan škole je... nema se šta za učit

Uff moram matematiku ponovit

Mrš van!!

Oh God... čemu nadrkanost?

Fuck off

K

Nemoj ti meni 'k'

Pa rekla si fuck off

Ajme ajd mrš van ispred kuće sam ti nemoj da te vučem van

Isse k.. ti si psihopat

Javila mi se mentalno zdrava osoba 😒😒

Pa ja bar ne stojim ispred nečije kuće 😂😂

Saro u stanju sam ubiti nekog. Nemoj da to budeš ti 😒

Isse okej... stižem

Sara's p.o.v

Nakon prekrasnog razgovora od par minuta, obula sam tenisice i izašla van. Petra je stajala naslonjena na ogradi. Bila je bijesna. Oh, što sam sada skrivila? Oprezno sam joj prišla i bocnula ju prstom u rame. Prostrijelila me pogledom ali nije ništa rekla. Ponovno sam ju bocnula prstom u rame i opet je isto napravila. Uputila mi je jeziv pogled ali ništa nije rekla. O jebote, gukni sokole više.

Nakon petog bockanja, primila me za prst i povukla na cestu. Žrtvovat će me vragu? Tako što će me bacit pod auto? Au...

"Čemu bockanje?"bijesno me pitala ne puštajući moj prstić kojem je zaustavila cirkulaciju. Stvarno, ne osjećam svoj prst.

"Pokušavam probušit nevidljivu rupu kako bi bijes izletjela van."rekla sam pokušavajući izvući svoj prst iz njenog stiska.

"Stvarno?! Saro treba ti pomoć!"

"Meni? Ko kome stoji ispred kuće?"uvrijeđeno sam rekla i naglo povukla ruku unazad, Petra me pustila i ja sam skoro pala na dupe. Da, toliko o mojoj spretnosti.

"Ti si meni nedavno uletjela u 7 ujutro u kuću, zbog Marka!"

"Nije bilo 7, bilo je 9!"ispravila sam ju."I to je bilo važno. Šta je tebi?"

"Svašta."kratko je odgovorila.

"Pms?"

"A vjerojatno. Imaš nešto slatko?"pitala je i počela skakutati okolo ko zeko na baterije. Zbunjeno sam ju pogledala i slegnula ramenima."E a da odemo do grada? I usput kupimo čokoladu?"

"Može."rekla sam i pogledala u džep da vidim jel mi je mobitel unutra. Osim mobitela našla sam čak i 100kn. Zato ja volim ove hlače. Svaki put nađem novce u njima."Imam 100kn. Idemo u lov na slatkiše!"

/.../

Ušle smo u dućančić i uzele košaru na kotačiće. Petra je morala gurati tu košaru i praviti se da je to auto. Uf, šta taj pms čini. Kakogod, košaru smo natrpale čokoladama i bombonima. I sokovima. Stale smo u red, iza nekog visokog lika.

"Šta je taj radio..."šapnula je Petra i trknula me u rame te pokazala prstom na lika ispred nas.

"Vjerojatno je jeo puno špinata."rekla sam i slegnula ramenima. Zašto se ja moram brukat i glasno pričat? Zašto ljudi moraju čuti ono što kažem i okrenut se? Baš kao ovaj lik to i----

"Sara?"iznenađeno je uskliknuo. Da bih mu vidjela lice, morala sam podići glavu i osjećala sam se kao da gledam u plafon. A ne njega u lice, oči, štogod. Sleđeno sam stajala i blejala u njega ko tele u šarena vrata. Uhm, zašto se kaže blejim ko tele u šarena vrata?, nikad mi to neće biti jasno."Bok!"prekinuo me iz razmišljanja o teletu i šarenim vratima.

Isuse, pa ima i važnijih stvari za razmišljat od teleta sa šarenim vratima! Skoncentriraj se!!, opomenuo me unutarnji glasić. Protresla sam glavom i vratila se u sadašnjost. Valjda.

"Oh... Marko... bok."nervozno sam rekla i počela cupkati u mjestu. Zašto ovo izgleda ko da imam neki napadaj? U filmovima obično ispadne slatko, al kad ja to radim... bože sačuvaj.

"Što radiš ovdje?"nasmiješeno me pitao, ignorirajući moje famozno brukanje.

"Ovaj... kupujem. Ti?"

"Isto."

Ozbiljno? Oboje ste glupi!, ponovno se oglasio glasić, sav bijesan. Pa da, očito je da kupujemo u dućanu. Nećemo valjda krasti.

"Voliš milka čokoladu?"znatiželjno je pitao gledajući me u oči. Sranje! Što da napravim kad me netko gleda u oči? Mrzim kontakt očima! Zato ga izbjegavam.

"Ovaj... da."nervozno sam odgovorila. Nasmiješeno je otišao do police s čokoladama i uzeo ogromnu milka čokoladu s oreo keksima. Zbunjeno sam gledala kako to stavlja na blagajnu te plaća ono što je kupio. Nasmiješio mi se te je izašao van.

"Što je to bilo?"Petra je znatiželjno pitala, stavljajući slatkiše na blagajnu.

"Nemam pojma."zbunjeno sam odvratila te platila. Sa vrećicama u rukama smo izašle van gdje je stajao Marko sa oreo milka čokoladom u rukama.

"Ovo je za tebe slatkice."rekao je pružajući mi čokoladu. Zbunjeno sam ga pogledala i uzela čokoladu.

"Hvala..."promucala sam i naježila se od tog njegovog pogleda. Čovječe, zašto tako djeluje na mene?

"Čujemo se navečer."namignuo mi je i prošao kraj mene, ostavljajući me zabezeknutu. Ugh, zašto se sve ovo mora meni događati? Ne volim ovaj osjećaj kao ni činjenicu da sam slaba na ovog u jednu ruku neznanca.

Author's note

Znači žao mi je što sam vas skoro pa mjesec dana ostavila bez nastavka i žao mi je što je ovaj dio kraći ali i mora bit tako.. malo kraći 😀

Nadam se da vam se svidjelo i odlučila sam da će bit još par nastavaka i onda je kraj hahah iako će mi bit teško završit ovu priču ali imam planove za druge priče 😊

Lysssm❤❤❤