Adelta

"Find another one cause she belongs to me"

    Oblacim najdeblji sivi duks na svetu koji su mi donele Bet I Dzi I obuvam crne cizmice. Nedelju dana u bolnici bilo je pravo smaranje. Jedva cekam da izadjem iz ova cetiri zida I prosetam po kampusu. Daniel je bio sa mnom u sobi samo dva dana nakon sto sam zavrsila u bolnici, oporavio se, otisao I od tada ga nisam ni videla. Tipicno za njega. Lagano izlazim iz bolnice I prelazim preko skolskog travnjaka, ali ovaj put ne idem ka sobi, vec zavijam za ugao I izlazim na kamenitu stazu. Cuje se samo poneka vrana I bat mojih koraka kroz sumorno podne ovog novembarskog dana. Ko bi rekao da je proslo vec tri meseca od kada sam ovde. Osecanja prema Danielu se ne stisavaju, ali kako je sva njegova paznja usmerena ka Tajli, odlucujem da ih na neko vreme ostavim po strani. Miris preostalog lisca mi se uvlaci u svaku mogucu poru organizma I ostar vazduh, koliko god bio hladan, neobicno mi prija. Primecujem da sam znatno odmakla od Adelte, ali mi prija da se neko vreme osamim I sredim. Dolazim do ogromne crne, visoke kapije I prilazim da je otvorim. Ocekujem da je zakljucana, ali nije. Povlacim je ka sebi I zlazim iz Adeltine teritorije krecuci se u nepoznatom pravcu. Ponegde dopier snop svetlosti bandera, ali mrak se vec polako spusta. Senke su svuda. Zadivljujuce, kao I uvek. Prolazim kroz drvored jela I borova I osecam miris smole koji struji mojim telom. Ubrzo dolazim do malog jezera na sredini velikog prostranstva okruzenog divovskim drvecem. Na sredini jezera nalazi se drveni most. Odlucujem da ga predjem. Koracam dalje I ispred mene se stvori ogromna zgrada, slicna Adelti. Skoro su identicne. Naslanjam se na hladno gvozdje koje cini ulaz u to mesto. Iza mene u tom trenutku cujem pucanje grancice. Refleksno se okrenem ka mestu odakle potice zvuk I ugledam musku figure, znatno visu od mene, kose boje lesnika, ociju iste nijanse. U cudu se gledamo neko vreme dok ne cujem promukao glas.
- Sta ucenica Adelte radi ovde, nocu, potpuno sama?
Usta razvlaci u osmeh I zablistaju njegovi beli zubi.
- Zapravo, ni sama nisam sigurna sta trazim ovde I kako sam uopste dospela ispred Adeltine bliznakinje. Kakvo je ovo mesto uopste?
- Uprava. Glavna zgrada lanca Adeltinih skola. Kazi mi, kako je u Adelti, da li se nesto promenilo? Da li je Nika idalje ljubazna kao sto je bila?
- O da, nemas pojma koliko. Pretpostavljam da si pohadjao tu skolu?
- Salis se. Ne bih bio ovde da je nisam pohadjao. Uzgred, ja sam Gejb. Gejb Sajmon.
- Gejb Sajmon. Hmmm. Zvuci mi poznato. U svakom slucaju, ja sam Deina Houp.
Na to ime, ramena mu se ukrutise I on poprimi polozaj tela pun postovanja I uzvisenosti. Ton mu postade pokoran I zvanican.
- Gospodjice Deina, stvarno nije pametno nocu lutati ovuda. Mislim da je pametnije da polako krenes ka Adelti I legnes u krevet. Rado bih te ispratio, ali moja nocna straza nalaze da je strogo potrebno ostati ovde. Opasnost vreba sa svih strana, ali sam siguran da ces biti dobro.
Okrecem se, lagano mu mahnem I krecem put svoje spavaonice. Ne obracam paznju na strunu straha koja tece mojim venama. Ubrzo stizem do istog jezera na kome sam se pre nekih sat vremena nasla I prelazim raskliman most. Cudno, malopre je bio sasvim stabilan. Kada se nadjem na bezbednoj travnatoj povrsini odupirem se porivu da potrcim I koracam smireno ubedjujuci sebe da ce sve biti kako treba. Ali je prerano da mislim da sam bezbedna. Oko mene se pojavljuju tri osobe. Dva muskarca I zena. Ostajem paralizovana I istog momenta suma postaje drugacija nego sto je bila. Tama me obuzima, strah me prozima, I bol u predelu ruku je nepodnosljiva. Nisam u stanju da napravim ni jedan jedini pokret, a kamolit talas senki prema njima.
- Sta se dodjavola desava ovde.
Sikcem na sve strane pokusavajuci da se otmem, ali uzalud. Sto se vise opirem sve je gore. Otvaram usta da vrisnem, ali iz njih ne izlazi nikakav zvuk.
- Na sta si mislila, mala glupa devojcice kada si napustila ususkanost I sigurnost Adelte.
Obraca mi se zena plave duge kose.
- Ja zapravo sigurno nisam mislila da cu naleteti na tri musketara. Ko god da ste.
- Ne ismevaj. To nije pametno.
Leden zvuk muskog glasa mi uterava strah u samu srz kostiju. Njega nije pametno razljutiti. Vec sada to znam.
- Znas mala, cekam priliku da te uzmem za sebe od kada si se rodila, ali zamaskiranu u ljudskom svetu nisam bas imao uspeha u potrazi za tobom.
- Zasto bi iko zeleo napast kao sto je ona, sa ocajnim smislom za odevanje. Cizme I duks, Den stvarno? Iznenadjujes me.
Olaksanje prolazi mojim telom onog trenutka kada zacujem Danielov glas. Talas jeze I hladnoce protice mojim telom I strah I paralisanost odmah nestaju.
- O, nisam ocekivao da cu naleteti na tebe Daniele.
Progovara covek strasnog glasa.
- Pa Gabriele, nadao sam se da necu imati to zadovoljstvo, ali sta da se radi.
Jeza I strah kruze jedan oko drugog kao dve grabljivice koje se otimaju oko plena. Ovog puta plen nije zivotinja. Ovog puta sam to ja. Gabrielova snaga struji kroz tihu noc I miris smrti lebdi nad nama. Talas bola me pogodi I od soka jauknem koliko moje grlo to moze podneti. Danielov pogled se zaustavlja na meni. Bol I strah su prisutni ponovo.
- Hej, jeste napast, ali da nije malo pregrubo za jednu mladu I nejaku devojku Gabriele?
- O ucuti I prestani. Samo se skloni da je uzmem I lepo odnesem u svoj svet. Onda mozes imati sve sto si ikada zeleo. Moc, postovanje I ono najvaznije. Titulu najdarovitijeg.
- Hm, moram ti priznati da zvuci primamljivo.
Sta to dodjavola prica. Nece me valjda prodati zbog neke titule za koju nikada nisam ni cula.
- Zvuci primamljivo, ali ne hvala. Nadji neku drugu jer ona pripada meni. Zar da dozvolim da je ti povredjujes pored mene savrseno sposobnog za to?
Hm, da li ovo da shvatim kao kompliment? Shvati kako hoces Deina ali vreme je da spasavas tvoju I Danielovu guzicu. Zvuk borbe pocinje da odzvanja I u mislima prizivam pomoc. Bice ovo duga I teska noc. 
- Blakska