Adelta

Krvna veza

Xxxxxx

Uskoro će doći. Da li stvarno misli da će uspeti da je povede sa sobom? Glupan. Svi su glupani. Cigareta ima tako dobar ukus. Uvlačim je punim plućima i sivi dim izlazi iz mojih usta stvarajući kolutove u ovoj prostoriji. Škripa stepenica me ponovo trgne. Ne, ne opet.

„Zašto si sada došla?"

Prezrivo je gledam. Ne želim da bude ovde sada. Nije mi potrebna.

„Kakav je osećaj kada pišeš knjigu?"

Bledo je gledam. Možda ova četiri zida ne deluju dobro na njen um.

„Kakvu knjigu devojko?"

Suze lagano klize niz njene plave oči uokvirene tom neobičnom kosom. Nešto me steže. A ne sme. Dođavola, ne sme ništa da me steže.

Sipam čašu viskija sebi, a njoj pružam šolju čaja koju drhtavim rukama uzima. Kunem se ako mi razbije ovaj komplet ubiću je na mestu.

„Kakav je osećaj kada upravljaš likovima i njihovim životima? Kada ti kreiraš svaki njihov dan? Bukvalno svaki život na ovoj planeti zavisi od tvog raspoloženja. Ako ti se prohte možeš ubiti bilo kog junaka ili ga pak ostaviti u životu. Možeš napraviti jaz među najboljim prijateljima ili pomiriti dva neprijatelja. Ustvari ne. Ne želim da znam. Možeš li mi bar reći kako će se ova knjiga završiti? Ali molim te ako će se završiti loše, ako ću izgubiti tebe ili njih ne govori mi. Ne govori mi ništa. O čoveče. Zašto sam uopšte došla. Ovo nije dobra ideja. Samo želim da umrem. Shvataš? Umreti. Odmoriti se od svega ovoga. Koliko još? Hoćeš li osetiti nešto prema meni onda kada ne budem tu. Kada nestanem. Poput one devojke Zoi. Sećaš se nje, zar ne?"

„O čoveče kakva drama ni oko čega. Patetična si. Idi od mene. Idi iz sobe. Ne želim danas da te vidim."

„Mrzim te."

Tihim tonom izgovara dok spušta netaknut čaj na moj radni sto pretrpan skicama i planovima napada i odbrane.

Opasnim pokretima joj prilazim i stavljam levu ruku na zid iza njene glave a desnom joj prolazim duž linije obraz-vrat. Drhtanje se širi njenim telom a usne blago otvaraju.

„Ne, ne mrziš me. Mrziš činjenicu da me voliš. Mene. Zver. Osobu koja te ponižava i uzdiže. Koja ti u trenutku pruži sve a zatim to isto obuzme. Ali znamo oboje da bez mene ne možeš mala devojčice. Kao što ni ja ne mogu bez tebe."

Zavlačim svoju ruku pod njenu majicu i krećem se ka nabreklim bradavicama koje su udobno smeštene u pamučni brushalter. U tom trenutku osećam oštar bol u međunožju. Ta mala kučka. Savijam se i znoj obliva moje lice.

„Idi dođavola."

Izgovara i besno izlazi iz prostorije prepune dima i isparenja alkoholnih pića koja mi prave društvo u ovim noćima.

***

~Deina~

Otvaram oči. Belina sobe u kojoj se nalazim stvara bol mojim umornim očima. Pored sebe prepoznajem mišićavo telo i tetovažu zmaja.

„Opet u kratkim rukavima Dark?"

„Opa smotana lepotica je odlučila da se probudi."

Namiguje i prilazi mom krevetu. Grub glas mi para kožu i jeza prolazi celim mojim telom. U stomaku vrtlog čudnih osećanja preti da ispliva na površinu.