Samo još jednom

Legenda

-Nesposobna si! Kako je moguće da još uvek nisi potvrdila da li je to ona?

-Potrebno mi je još malo vremena.

-Imala si čitav mesec. Tvoje vreme je isteklo.

-Ne, nemojte još uvek da je ubijete. Možda mi bude od koristi. , ubaci se hladan muški glas.

-Sumnjamo da će ti biti od koristi ali kako želiš. Imate do kraja ovog meseca. Uskoro moramo da delamo.

***

Noćas nisam spavala. Strah mi se uvukao i u najmanju kost . Ne znam ko je lupao sinoć I zašto ali ako je cilj bio da me uplaši, onda je zadatak uspešno izvršen. Zaklela bih se da sam u jednom trenutku čula režanje. Taj neko je bio veoma besan, kao da prema meni oseća neizmernu količinu mržnje I svim svojim bićem želi da me povredi. Mogao je da uđe ali nije. Imam veoma loš predosećaj i čini mi se da je ovo tek početak, samo prva faza a da ostatak tek dolazi. Nisam smela da otvorim vrata čak ni nekoliko sati nakon što je lupanje prestalo. Umorna sam, veoma. Telo mi je malaksalo, skoro beživotno. Sklupčala sam se u uglu kreveta I taman što napravih pokret da ustanem I istuširam se ne bih li popravila svoje trenutno fizičko stanje, začuh korake u hodniku.
Zaledila sam se na zvuk otvaranja vrata.

-Cimerko, dobro jutro. , veselim glasom će Maja.

-Majo! Konačno! Gde si bila sve ovo vreme?

-Sa jednim preseksi tipom. Mislim da sam se zaljubila. Osećam one leptiriće u stomaku, I tako to, znaš već. , izgovori uz glasan smeh.

-Drago mi je zbog tebe. , nevoljno joj rekoh.

-Šta je s tobom? Deluješ izmučeno?

-Tako se I osećam. Sinoć je neko manijački lupao na vrata.

-I? Je l' se još nešto dogodilo? , upita radoznalo ali ne I previše zabrinuto.

-Ne. Osoba je lupala I lupala I na kraju otišla. To je sve ali I dalje sam uplašena.

-Aleksija, da li si svesna da živiš u studentskom domu? Ja bih rekla da nisi. Vidiš, ovde su takve stvari česte. Neko se napio I promašio sobu. Ništa strašno. Iskuliraj!

Neverovatno je to koliko drskim tonom Maja može da govori. Mada, možda je u pravu. To je jedino logično objašnjenje. A Filip? Prvo me pozove na sastanak I isplanira iznenađenje a onda se ne pojavi. Veoma čudno za nekoga ko deluje ozbiljno I odgovorno.

-Aleksijice draga, hoćeš li sa mnom do šteka?

-Šteka?

-Da, kuća za bleju, znaš, ona u šumi.

-Oh... Pa ne znam. Zapostavila sam učenje.

-Hajde, hajde. Društvo se okuplja, biće zabavno.

Ide mi se a I ne ide. Istina je da sam zapostavila učenje ali nisam raspoložena da sada nadoknađujem propušteno. Nervozna sam I uznemirena od čega mi se ruke tresu, a to mi se ne dešava često. Najradije bih otišla do Damjanove kolibe u nadi da ću ga tamo zateći. Ušuškana je I topla. Odmor za dušu. Verujem da tamo niko normalan ne zalazi te je uvek mirno a to je upravo ono što mi treba. Mir! Ispričala bih mu ceo svoj život I znam da bi pomno slušao, upijajući svaku moju reč ali ne mogu da odem tamo. Šta ako je to njegovo ljubavno gnezdo? Možda bih prekinula nešto I samu sebe bacila dublje u očaj.

-Idemo! Prijalo bi mi piće.

-To je duh. , na to će uzbuđeno Maja.

***