Proračunato zaveden 🔚

Part 1

- Hvala ti Bane, ovo će mi biti vrlo korisno – zagrlila sam policajca koji je četiri godine stariji od mene. Moj otac ga je obučavao, trčao je za njim kao pas, bio je njegov uzor.

- Nadam se da će tvojoj prijateljici ovo koristiti.

- Hoće, studira turizam i ovi podaci o hotelima i vlasnicima će joj mnogo pomoći oko diplomskog rada.

- Nema mnogo podataka uglavnom su o hotelima Sjaj, porodični posao, sadašnji vlasnik je Viktor Dimitrijević, ukoliko bi uspela da zakaže sastanak sa nekim od njegovih saradnika to bi joj više pomoglo – objasnio mi je.

- Preneću joj.

- Pozdravi mamu i čuvaj se – zagrlio me.

- Hoću, i ti pazi na sebe, napolju ima jako loših ljudi.

- Ukrala si mi rečenicu.

- Jesam, vidimo se.

Napustila sam policijsku stanicu nestrpljiva da saznam nešto više o Viktoru, u poslednjih nedelju dana osim njegovog imena nemam ništa, zato sam se poslužila ovim lukavim trikom da saznam nešto više. Nisam znala da je zavođenje ovoliko teško. Ušla sam u auto mog oca i odmah se bacila na čitanje.

- Mama stigla sam – vičem od vrata i penjem se na sprat u svoju sobu.

- Večera je gotova za pola sata – odgovara mi.

- Dobro.

Ušla sam u svoju sobu, bacila torbu na krevet i nazvala moje nabolje prijateljice Milicu i Jovanu. Obavestila sam ih da dođu za sat vremena, moramo da razmenimo informacije jer su i one istraživale Viktora Dimitrijevića.

Istuširala sam se, obukla i sišla dole.

- Lepo miriše – pohvalila sam mamina rerbarca.

- Hvala dušo, kako je bilo u školi?

- Na fakultetu mama, i dobro, nemam mnogo obaveza, zaista bi trebalo nešto da radim dok se bavim master studijama.

- Nećemo stalno raspravljati o tome – moja majka mi ne dozvljava da radim dok se školujem, istog mišljenja je bio i moj otac pre nego što su ga ubili. Razmazili su me, tata mi je bio policajac a mama je doktorka, upoznali su se u bolnici, neki tip ga je upucao u zadnjicu. Uživala sam svaki put kada bi mi tata pričao o tome.

- Neće mi pasti kruna sa glave.

- Eva obećala sam tvom ocu, možda nemamo za luksuz ali za pristojan život imamo, i ne želim da konobarišeš.

- Neću konobarisati.

- Zarađuješ lepo od prodaje svojih slika, razmišljala sam da ti predložim neku izložbu.

- Mislila sam da želiš da se bavim poslom u svojoj struci – mama stalno to potencira.

- I dalje to mislim ali tek si upisala master studije, i narednih godinu dana sigurno nećeš ništa raditi, mogla bi za to vreme da organizuješ neku izložbu, znam koliko voliš da slikaš.

- Iskreno ne mogu da se odlučim, volim da slikam ali isto tako volim i istoriju, to je kao da biram izneđu svoje dve ruke.

- Znaš moje mišljenje o tome, istorija treba da ti bude osnovni posao a akvarel hobi.

- Zašto onda spominješ izložbu?

- Zato što stalno kukaš kako bi trebalo da se zaposliš i mislim da bi te izložba slika okupirala dok ne pronađeš posao u struci.

- Moja praktična mama – mozak joj radi sto na sat.

- Razmišljam samo o onome što je najbolje za tebe.