Proračunato zaveden 🔚

Part 3

Mama je već otišla na posao kad sam ustala, stavila sam čaj imam predavanje tek za sat vremena. Oglasilo se zvono na vratima i odmah sam pomislila na Viktora. Bacila sam pogled na svoj izgled, previše sam obučena. Na brzunu sam skoknula do sobe, obukla sam seksi šorts za spavanje i seksi majčicu. Belo, može. Malo sam razbarušila kosu i ostavila je da šeta tako slobodno dok sam silazila niz stepenice.

Udahnula sam i otvorila vrata.

- Ćao – nabacila sam zbunjen izraz lica dok sam gledala u Viktora. Njegov izraz lica je bio mračan, ispitivački i užaren.

- Dobro jutro Eva – podigao je moju torbicu.

- Kod tebe je?

- Zaboravila si je juče u hotelu, mislio sam da ti je donesem sinoć ali bilo je kasno.

- Hvala ti, tražim je od sinoć. Hoćeš li da uđeš?

- Samo ako ne smetam.

- Ne, moja mama je otišla na posao a ja krećem na fakultet za oko sat vremena.

- Živite same? – pita dok ulazi.

- Da, pravo je dnevna soba, idem ja da se obučem.

- Čekaću te.

To, likovala sam u sebi dok sam se spremala za fakultet, standardno farmerice ali one seksi, zatim tanka široka bela bluza sa jednim golim ramenom a kosu sam sakupila u visoki konjski rep. Bez šminke i bez parfema setila sam se.

- Skuvao si čaj?

- Sve je bilo spremno samo sam sipao vodu.

- Hvala. Odkud kod tebe moja torba?

- Dao mi je konobar.

- Zašto tebi?

- Zato što je hotel moj.

- Onaj hotel u kom smo sinoć bili? – pravim se nevešta.

- Da taj, izgleda da često nalećem na tebe – zaključio je. Ma da.

- Misli da bi trebalo naredni put dobrovoljno da se sastanemo.

- Kako to misliš?

- Mislim da mi duguješ večeru, ipak sam ti pomogo sinoć.

- Nadam se da me ne ucenjuješ? – našalila sam se.

- Želim da te nahranim.

- Da me nahraniš – to je nešto novo.

- Je li to zbog toga što sam nahranila tvog psa?

- Ne. Večeras u osam? - predložio je.

- Gde?

- Gde god želiš.

- Ne izlazim puno u poslednje vreme, više sam za kućne varijante, možeš da dođeš ovde, spremiću nešto – i ne želim da nas Filip vidi zajedno pre nego što ga malo zavedem, izlasci ne dolaze u obzir.

- Ili bi ti mogla da dođeš kod mene? Možeš da vidiš i Đavola.

- Imam zakasnelo pitanje.

- Slušam.

- Jesi li oženjen? Imaš devojku?

- Ne i ne.

- Dobro, onda može večera – možda je prekinuo sa devojkom?

- Doći ću večeras po tebe – ustao je.

- Vidimo se večeras.

Nisam imala puno obaveza na faklultetu, što je super jer sam morala da se posavetujem sa devojkama, puna elana nisam ni primetila da Filip stoji naslonjen na moj auto.