Unapred zavedena 🔚

Part 14

- Evine slike? – pita me Igor kad uđem u dnevni boravak nakon tuširanja.

- Da.

- Ta devojka je zaista talentovana. Iznenadio sam se kad mi je Luka predstavio kao svoju verenicu.

- Rekla mi je.

- Svet je zaista mali, pozvan sam na venčanje. Znam da ste Milica i ti kume.

- Jesmo, hoćeš li doći?

- Naravno, osim ukoliko tebi ne smeta?

- Taman posla, koliko sam shvatila Luka i ti ste prijatelji. Nego odkud ti? Nisam verovala da ćeš se vratiti natrag?

- Nisam ni ja – umorno se spusti u fotelju.

- Mnogo toga se promenilo, ti imaš brata. Odakle to?

- Ukratko, moj otac je nekad bio u vezi sa njegovom majkom, kada su raskinuli nije mu rekla da je trudna. Na samrti je priznala istinu svom sinu i on nas je pronašao.

- To mora da je bio šok za tvoj oca.

- Jeste ali uklopili smo se. Da čujem šta tebe muči?

- Toliko se vidi?

- Mogla bih da kažem da sam dobra u čitanju ljudi, ali piše ti na čelu.

- Sećaš se moje sestre Ivane?

- Naravno, Larina majka.

- Njen muž je umro pre dva meseca.

- Zaista?

- Da, udario ga je kamion, umro je licu mesta.

- Bože, zaista mi je žao.

- Ivana je ostala sama sa dvoje maloletne dece.

- Dvoje? – koliko se sećam imali su samo Laru.

- Vuk se rodio pre dve godine – objasnio mi je.

- Sigurno joj nije lako.

- Nije, slomljena je, Lara se skroz zatvorila u sebe a moja majka . . . Pa ona je stara, ima problema sa pritiskom i ne može normalno da brine o sebi a kamoli o unucima.

- Zato si se vratio? Zbog porodice?

- Da – priznao je. Ne znam zašto ali ovo priznanje kao da nije bilo sugurno, nije bilo čvrsto da, već . . . Hm.

- Spomenuo si moju pomoć?

- Da, Luka je napomenuo da otvaraš uskoro privatnu ordinaciju.

- Napomenuo?

- Dobro možda sam ga pitao nešto o tebi – priznao je.

- To već verujem – Luka nije neko ko zabada nos u tuđe stvari.

- Pitao sam se da li bi htela da nam pomogneš oko Lare.

- Podseti me, koliko godina ima ona?

- Osam.

- Rekao si da se zatvorila, jeste li je do sada slali kod psihologa?

- Jesmo i sve ih je odbila, ne želi da razgovara sa njima.

- Zašto misliš da ja mogu pomoći?

- Spomenuo sam te pre neki dan i zamisli seća te se. Pokazao sam joj neke naše slike i predložio joj da porazgovaraš sa njom.

- I tek tako je pristala?

- Ne baš tako - pogledao me pokajnički.

- Igore? Šta mutiš?