Unapred zavedena 🔚

Part 21

- Ma koji đavo? – preletim pogledom po mom stanu i izgleda prazno. Obiđem sve prostorije i shvatim da nema mojih stvari, nema ničeg. Jesam li ja to opljačkana? Izvadim telefon i ugledam poruku od Damjana.

"Poslednji sprat, ključevi su ti na pultu u kuhinji".

- Da li me je on to preselio bez mog znanja? On nije normalan, nije mi ništa rekao pre dva sata. Pronađem ključeve i krenem u njegov stan.

Otključam vrata i zapljusne me miris cveća.

- Napokon, mislio sam da nikad nećeš stići – Damjan mi se nasmeši.

- Ne mogu da verujem da si me preselio bez mog znanja, i to za jedno prepodne – ispalim pomalo ljuto.

- Složila si se.

- Da pre, dva sata.

- Znao sam da ćeš pristati. Izvoli sedi – izvukao mi je stolicu i uzeo fasciklu.

Oprezno sam sela i spustila torbu. On nešto smera.

- Lepotice, majko moje bebe želim zvanično da te zaprosim.

- Zvanično? Svi već znaju da ćemo se venčati.

- Da ali nikad te nisam pitao, zato sada koristim priliku – kleknuo je jednim kolenom ispred mene.

- Udaj se za mene – ponovi tiše.

- Znaš da ću se udati za tebe – spustim lak poljubac na njegove usne.

- Odlično, izvoli - pruži mi fasciklu.

- Nisam stigao da kupim verenički prsten, iskreno ne znam kakav prsten bi volela zato ću ostaviti tebi da izabereš.

- Može – mogu sa devojkama u kupovinu.

- Ovo je umesto vereničkog prstena i ne možeš da odbiješ već je na tvoje ime - ozbiljno kaže i prihvatim fasciklu.

Preletim brzinski po sadržaju i iznenadim se.

- Poklanjaš mi ovu zgradu? I onu u kojoj imam ordinaciju? – oči će mi ispasti iz lobanje.

- Da.

- Ne možeš da mi pokloniš dve zgrade – zaprepašćena sam.

- Zašto ne?

- Zato, to je neodgovorno i ludo i . . . Šta ako sam sponzoruša?

- Upoznata sam sa tvojim imovinskim stanjem i stanjem tvoje porodice, nisi sponzoruša - kaže sigurno.

- Da, ali . . .

- Nema ali. Jovana, te zgrade sam kupio zbog tebe i zbog toga me umalo nisi ostavila. Doneo sam odluku i neću se predomisliti, nemoj da odbiješ.

- Šta ću da radim sa zgradama?

- Šta god želiš – poljubi me i prekine moje protivljenje.

- Hoćeš da kažeš da te preselio i poklonio ti dve zgrade? – moje prijateljice se čude mom vereniku dok biramo prsten za mene.

- Da.

- On je kralj – Milica se nasmeši.

- On je lud, ne znam kako da ga urazumim – žalim se.

- Pusti, džaba se trudiš, veruj mi - Eva me značajno pogleda.

- Ne znam valjda će mu doći pamet. Uzeću ovaj – odlučim se za prsten koji platim Damjanovom karticom, insistirao je.

- Čestitam draga – Eva me ljubi.

- Hvala.

- I ja ti čestitam, ti si druga dama u čijem izboru prstena učestvujem - Milica nas zeza zato što je Eva na isti način kupila prsten.