Ceh naše ljubavi 🔚

Kako vreme prolazi

- Eda šta se dogodilo? – ljutito je prekrstila ruke na grudima.

- Mert je idiot.

- Šta je sad uradio?

- Ono što radi uvek kada upoznam pristojnog dečka – namusila sa. Ah, to dete.

- Mlada si za dečka.

- Nisam mlada imam petnaest godina .

- Aha – uzela sam makaze i počela da sečem ruže, ova vaza je mala.

- Hoćeš li mu reći nešto?

- Šta bi želela da mi kažem?

- Da ja imam svoj život i da se on ne meša u njega.

- Eda . . . dođi.

Namuslila se ali me je poslušala.

- Znaš da te Mert voli isto kao i Sedu.

- Znam.

- Svesna sam toga da on često pretera ali mogu da se zakunem u svoj život da ne postoji muškarac koji vam želi više sreće u životu od njega.

- Ali ako ovako nastavi nikad neću imati dečka.

- Da li ti se sviđa taj dečko?

- Da.

- Dovoljno za vezu.

- Moždam ali nije to poenta .

- Znam šta je poenta. Razgovaraću sa Mertom - obećam po ne znam ni sama koji put.

- Hvala ti mama.

- Nema na čemu.

- Ćao mama – Mert me ljubi.

- Ćao dušo.

- Da li se Eda već žalila na mene? – nasuo je sebi sok.

- Jeste.

- Proći će je, i da ti spavaš lepše, taj tip nije za nju – namignuo mi je.

- A ti si specijalista za muškarce ili u ovom slučaju dečake?

- Ona ne vidi širu sliku, ali zato sam tu ja. On nije za nju. Idem da se istuširam.

- Idi.

- Ćao dušo – Kemal je došao odmah nakon Merta i poljubio me u vrat kao po običaju.

- Hej.

- Kako si provela dan? Boli li te rame još uvek?

- Rame mi je odlično i tvoj sin je sveznalica na tebe.

- A jel? Šta se dogodilo?

- Uobičajeno, ne dozvoljava sestri da ima dečka.

- Tatin sin – istakao je ponosno.

- Još uvek je mlada za dečka – uradio je isto što i Mert malopre, sipao je sebi sok i popio celu čašu.

- Jednom će morati da prođe i kroz to.

- Što kasnije to bolje. Jesi li odlučila gde ćemo na odmor?

- Nisam, deca više ne žele da letuju sa nama. Žele da letuju sa društvom.

- Šta misliš o tome?

- Obično bih se bunila ali imaju obezbeđenje i znajući tebe biće mi poznat svaki njihov korak – zagrlila sam ga.

- Tako je. Šta misliš o tome da se kandidujem za premijera?

Ukočila sam se. Sanjala sam ovo, pre nego što sam saznala da sam trudna sanjala sam da sam trudna i da je on premijer. Da nisam neka proročica?

- Šta ti misliš o tome?

- Oduzeće mi puno vremena, mislim da ću odbiti ponudu.

- Hvala Bogu – odahnula sam.

- Ne gledaj me tako, nisam rođena da budem žena političara.

- Nisi a? – nasmešio se.

- Nisam.

- Imamo li malo vremena pre nego što deca siđu na večeru? – oči su mu se zacaklile.

- Mama ne mogu da pronađem punjač – Mert je viknuo.

- Mislim da nemamo.

- Šta je sa tim detetom i njegovim punjačima? Stalno ih gubi – Kemal se namrštio.

- Šta da ti kažem? Tatin sin – kratko sam ga poljubila i krenula na sprat.

Kraj . . .